Vrtoglavice – šta su uzroci i kako se leče

izvor Novosti. 0 komentara


Onaj čiji hod nikada nije bio toliko nestabilan da mu se činilo da će svakog trena pasti, ko nije bio primoran da zbog toga prigrli stub ili banderu kao najveći oslonac, onaj ko barem jednom u životu nije bio toliko nesiguran na sopstvenim nogama i primoran da se na svakom „brisanom“ prostoru zakopa u mestu kada nema zgrade o čiji bi se zid pridržao, onaj ko nikada nije imao osećaj da mu asfalt pri svakom koraku izmiče toliko da mu je pri kretanju neophodna pomoć druge osobe… taj može samo da pretpostavi, ali ne može da zna šta je vrtoglavica. O čemu je zapravo reč znaju samo oni koji su imali nesreću da im se barem nakratko ceo svet u glavi zavrti, ali i stručnjaci za vrtoglavice, među kojima je i naša sagovornica dr Galina Joković, specijalista ORL iz Centra za sluh i poremećaje ravnoteže. Koja vrsta vrtoglavice i nestabilnosti pri hodu je bezazlena, a koja se može smatrati veoma opasnom? – Kada imamo pacijenta sa vrtoglavicom i neravnotežom, najvažnije je prvo ustanoviti da li se radi o pravoj vrtoglavici ili nečem drugom. Prave vrtoglavice manifestuju se osećajem okretanja, nejasnom slikom pred očima, često su praćene mučninom, povraćanjem, zujanjem u ušima, a mogu da budu praćene i osećajem oslabljenog sluha. Uvek izazivaju strah kod pacijenta: strah od pada, gubitka svesti, nemogućnosti kontrole i od neke teške bolesti. MENIEROVA BOLEST Kako prepoznati Menierovu bolest i koji su okidači za njen nastanak? – Menierova bolest je bolest unutrašnjeg uva koja se manifestuje nakupljanjem prevelike količine tečnosti u unutrašnjem uvu. Uzrok još nije poznat. Menierovu bolest prate vrtoglavice koje traju nekoliko sati, i to godinama, zatim zujanje u uvu i postepeni pad sluha na obolelom uvu. Pacijenti imaju periode oporavka i periode kada su napadi vrtoglavica aktivni. Potrebno je vreme da ovu bolest dijagnostikujemo. Kakva terapija se primenjuje kod obolelih? – Terapija je dijeta sa ukidanjem soli, ponekad diuretici. Lek za Menierovu bolest je betahistin ili dibetahistin. Danas se uspešno primenjuje ubacivanje gentamicina u uvo. Postoji i aparat „meniet“ koji se ugradi u uvo, ali još nije registrovan na našem tržištu.Ovakve vrtoglavice su najčešće posledica oboljenja unutrašnjeg uva, ali mogu da ukazuju i na neke cerebrovaskularne bolesti, bolesti malog mozga. Ako ovo stanje traje nekoliko sekundi (a ponavlja se često) ili nekoliko sati pa i dana, potrebno je javiti se lekaru. S druge strane, osećaj nestabilnosti ili zanošenje pri hodu razlikuje se od pravih vrtoglavica. Savet je da svaku vrtoglavicu i nestabilnost treba shvatiti ozbiljno i obratiti se lekaru. Ako uzmemo u obzir njihove uzroke nastanka, koliko vrsta vrtoglavica postoji? – Govorimo o vrtoglavicama koje su uzrokovane poremećajem vestibularnog sistema i nespecifičnim vertiginoznim simptomima, a uzroci nastanka su brojni. Vrtoglavice uzrokovane poremećajem vestibularnog sistema su: najčešće benigni paroksizmalni položajni vertigo, akutno unilateralno oštećenje perifernog čula za ravnotežu ili neuronitis vestibularnog živca, Menierova bolest, kao i sva stanja koja mogu da zahvate uvo i oštete labirint u unutrašnjem uvu gde se nalazi periferno vestibularno čulo za ravnotežu, a tu spadaju: infekcije, tumori, povrede, urođene anomalije, autoimuna oboljenja unutrašnjeg uva… Nespecifični vertiginozni simptomi koje pacijenti opisuju kao nestabilnost, mračenje, svetlucanje pred očima… mogu da budu uzrokovani bolestima oka, hipoglikemijom, padom arterijskog pritiska ili hipertenzijom, bolestima centralnog nervnog sistema, anemijom, deficitom B12 vitamina, migrenama, aritmijama, multisenzornim oboljenjima kao što je dijabetes melitus, starenjem i raznim drugim uzrocima (intoksikacije alkoholom, lekovima). Ponekad i lekovi koji se uzimaju radi lečenja nekih drugih bolesti kao neželjeni efekat imaju osećaj vrtoglavice. Najčešće se, ipak, radi o napadima anksioznosti, fobijama, paničnim napadima. Šta su položajne vrtoglavice? Šta savetujete osobama koje ih imaju, odnosno kako se leče? – Najčešće vrtovlavice su položajne vrtoglavice ili benigni paroksizmalni položajni vertigo. Uzrokovane su malim kristalima u unutrašnjem uvu ili otolitima, koji nadraže senzorni sistem vestibularnog čula za ravnotežu kretanjem. Pri promeni položaja glave, najčešće u krevetu, u toku sna, pri saginjanju ili podizanju glave, nastaju kratkotrajne vrtoglavice praćene mučninom, a nekad i povraćanjem. U momentima između napada pacijenti su nestabilni. Najčešće prođu spontano, ali postoji mogućnost da ih nekim položajem glave ponovo isprovociramo. Upravo na taj način ih dijagnostikujemo. A leče se određenim manevrima kojima nastojimo da otolite vratimo na njihovo mesto. Kao što im samo ima kaže, benigne su dobroćudne, paroksizmalne – povremene, a položajne – uzrokovane promenom položaja. Često u anamnezi ovih pacijenata stoji podatak da su nekad u životu imali povredu glave. Kako izgleda repozicioni manevar i predstavlja li on opasnost za pacijenta? – Repozicioni manevar je bezopasan. To je manevar u kome lekar glavu pacijenta dovodi u određene položaje. Cilj je da se prvo dijagnostičkim sličnim manevrom dokaže da se radi o položajnoj vrtoglavici, a zatim okretanjem glave na specifičan način pokuša uklanjanje otolita ili kristalčića iz polukružnih kanala. On se ne radi kod pacijenata koji su teško pokretni, imaju probleme sa vratnom kičmom ili velika suženja krvnih sudova vrata. Kako nastaju vrtoglavice koje su posledica virusne upale nerva? – Vrtoglavice za koje smatramo da su posledica virusne upale vestibularnog živca najčešće nastaju u sezoni virusnih infekcija. Najčešće se u kratkom periodu javi veliki broj pacijenata sa sličnim tegobama, što ukazuje na njihov infektivni uzrok, virus. Ove vrtoglavice sa jakim osećajem počinju iznenada. Pacijenti ne mogu da stoje niti da hodaju, imaju mučninu, povraćaju, a svaki pokret glave pogoršava stanje. Traju nekoliko dana intenzivno, a zatim se stanje postepeno poboljšava. Nekada mogu da budu praćene i naglim oštećenjem sluha na uvu koje je zahvaćeno. Zašto je, kada je reč o ovim vrtoglavicama, ključna reč – strpljenje? Posle koliko vremena iščezavaju i da li ostavljaju trajne posledice? – Ove vrtoglavice se u akutnoj fazi leče lekovima koji smiruju povraćanje i mučninu. Prethodno je važno isključiti uzroke kao što su moždani udar ili krvarenje u centralnom nervnom sistemu. Mogu da se daju glikokortiokoidi i lekovi na bazi betahistina koji ubrzavaju oporavak. Ali, najvažnije je da se pacijentima preporuči što više kretanja. Strpljenje je važno jer počinju mehanizmi oporavka u mozgu, koji aktiviraju druge sisteme koji učestvuju u održavanju ravnoteže i na taj način kompenzuju gubitak funkcije živca. Za ovaj proces je potrebno vreme i što više kretanja i šetnje. Ne preporučuje se uzimanje sedativa. U slučaju ove vrste vrtoglavice, preporučuju se vežbe. O kojim vežbama je reč i po kom principu mogu da ublaže ili uklone neugodne simptome? – Ovaj proces oporavka kod zdravih ljudi traje oko mesec dana do dva meseca. Problem je kod starijih pacijenata kod kojih već postoji i fiziološko starenje vestibularnog čula i koji boluju od drugih oboljenja ili se otežano kreću. Tada se preporučuju vežbe za vestibularnu rehabilitaciju. Reč je o programu jednostavnih vežbi kojima postepeno aktiviramo procese centralne kompenzacije, a uključuju vežbe za oči, vrat, kretanje. Postoje li neke starosne grupe ljudi ili pripadnici nekih profesija koji su skloniji da dožive vrtoglavicu? – Ljudi koji su stariji, pri čemu boluju i od drugih multisenzornih oboljenja, imaju češće problem sa vrtoglavicom i poremećajem ravnoteže. Ne postoje profesije ili starosne grupe koje su češće pogođene ovim problemom. Ali, ljudi koji obavljaju poslove na građevini, visini, poslove u kojima mogu da ugroze svoj ili tuđi život, a imaju oštećenja čula za ravnotežu ili probleme sa vrtoglavicama, ne bi smeli da rade takve poslove. Na koje se načine ispituje centar za ravnotežu? – Za ravnotežu nije odgovoran samo jedan centar. Da bi se održavala ravnoteža, mora dobro da funkcioniše obostrano čulo za ravnotežu u uvu (vestibularni sistem: labirint, živac, jedra), vid, duboki i površni senzibilitet, mali mozak i veliki mozak. To znači da je pristup pacijentima sa poremećajem ravnoteže multidisciplinaran i da u lečenju treba da učestvuje otorinolaringolog, neurolog, oftalmolog, nekad neurohirurg, internista… Svako prema svojoj specijalnosti sprovodi niz testova koji su potrebni da bi dokazali ili isključili neko oboljenje i došli do konačnog odgovora i odgovarajuće terapije. Šta kaže zvanična statistika – koliko građana Srbije ima nestabilan hod, koliko nas se susrelo sa nekim od oblika vrtoglavice? – Nažalost, takve podatke još nemamo, ali po nekim statistikama, svaki petnaesti pacijent koji se javi kod lekara opšte prakse dolazi zbog vrtoglavice ili nekog poremećaja ravnoteže.

Pročitajte više na Novosti
Najnovije vesti na → Dnevnenovine.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*


pet − 5 =

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>