{"id":1294,"date":"2025-02-22T01:10:10","date_gmt":"2025-02-22T00:10:10","guid":{"rendered":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/?p=1294"},"modified":"2025-02-22T01:10:12","modified_gmt":"2025-02-22T00:10:12","slug":"devedeset-godina-od-rodjenja-danila-kisa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/02\/2025\/devedeset-godina-od-rodjenja-danila-kisa\/","title":{"rendered":"Devedeset godina od ro\u0111enja Danila Ki\u0161a"},"content":{"rendered":"\n

Beograd, 22. februara 2022. \u2013 Na dana\u0161nji dan, 22. februara 1935, pre 90 godina, ro\u0111en je Danilo Ki\u0161, moderni klasik srpske i svetske knji\u017eevnosti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Danilo
Danilo Ki\u0161 – fotograf Maristela
Veli\u010dkovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Danilo Ki\u0161 je ro\u0111en u Subotici. Otac mu je Eduard Ki\u0161, ma\u0111arski Jevrejin, majka Milica Dragi\u0107evi\u0107, rodom sa Cetinja. Posle ranog detinjstva, obele\u017eenog Drugim svetskim ratom, \u0161to \u0107e postati jedan od najsna\u017enijih izvora njegove literature, Ki\u0161 \u0107e se na\u0107i na Cetinju, gde \u0107e zavr\u0161iti gimnaziju. Studirao je u Beogradu, gde je bio prvi diplomirani student Svetske knji\u017eevnosti.
Ki\u0161 je zapo\u010deo kao pesnik, da bi se od po\u010detka \u0161ezdesetih godina okrenuo prozi: kratkim pri\u010dama i pripovetkama, novelama i romanima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Prve Ki\u0161ove knjige objavljene su 1962. godine, kada su se u jednom tomu pojavili kratki romani Mansarda i Psalam 44.
Potom sledi Ki\u0161ov \u201eporodi\u010dni cirkus\u201c, jedan od dva najva\u017enija toka u pi\u0161\u010devoj knji\u017eevnosti. Romani Ba\u0161ta, pepeo (1965) i Pe\u0161\u010danik (1972), zajedno s knjigom kratkih pri\u010da Rani jadi (1970), o\u017eivljavaju misteriju detinjstva koja se doga\u0111a usred u\u017easa logorskog sveta Drugog svetskog rata. Tek spoznati svet se ru\u0161i u vihorima istorije, od kojih Ki\u0161ovi junaci poku\u0161avaju da sa\u010duvaju makar neki trag porodi\u010dne istorije i postojanja sveta u kome su oblikovani.
Dok je \u201eporodi\u010dni cirkus\u201c pripovedna rekonstrukcija logorskog sveta nacizma, novele u Grobnici za Borisa Davidovi\u010da (1976) i Enciklopediji mrtvih (1983) i u posthumno objavljenoj knjizi Lauta i o\u017eiljci (1994) govore o staljinisti\u010dkim montiranim procesima i \u010distkama. Tako se u Ki\u0161ovoj prozi zaokru\u017euje velika slika epohe druge polovine XX veka.
Uporedo s pisanjem proze, Ki\u0161 je sve vreme pisao autopoeti\u010dke eseje, dragoceno svedo\u010danstvo o njegovom \u017eivotu i delu. Ki\u0161ov autopoeti\u010dki opus jedan je od najva\u017enijih opusa te vrste u ukupnoj istoriji srpske knji\u017eevnosti. Pored nekoliko knjiga eseja i knjige razgovora Gorki talog iskustva, posebno mesto u ovom opusu ima polemi\u010dka knjiga \u010cas anatomije (1978).
Ki\u0161 je pisao drame i filmske scenarije. Prevodio je s francuskog, ma\u0111arskog i ruskog jezika.
Ki\u0161ove knjige prevedene su na veliki broj svetskih jezika, u izdanjima vode\u0107ih svetskih izdava\u010da i u edicijama modernih klasika svetske knji\u017eevnosti.
Za roman Pe\u0161\u010danik dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine, za Grobnicu za Borisa Davidovi\u010da Goranovu nagradu, za \u010cas anatomije Nagradu \u017deljezare Sisak, za Enciklopediju mrtvih Andri\u0107evu nagradu. Za ukupan knji\u017eevni rad dobio je Nagradu \u201eSkender Kulenovi\u0107\u201c, \u201eSedmojulsku nagradu\u201c i Nagradu AVNOJ-a.
Dobio je i niz me\u0111unarodnih knji\u017eevnih nagrada, me\u0111u kojima se nalaze: \u201eVeliki Zlatni orao grada Nice\u201c za ukupan knji\u017eevni rad, francuski Orden Viteza umetnosti i knji\u017eevnosti, italijanska knji\u017eevna nagrada \u201eTevere\u201c i Nagrada \u201ePEN Bruno \u0160ulc\u201c koja mu je dodeljena u SAD.
Izabran je za dopisnog \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti (1988).
Knjige Danila Ki\u0161a, bolje od ma \u010dega drugog, pokazuju da sve nije knji\u017eevnost, ali da knji\u017eevnost mo\u017ee biti najbolji deo na\u0161eg iskustva. Delo Danila Ki\u0161a potvr\u0111uje pi\u0161\u010deve re\u010di s po\u010detka osamdesetih o \u201eveli\u010danstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da re\u010di izgube svoje zna\u010denje\u201c.
U kratkom eseju \u201eZa\u0161to pi\u0161em?\u201c iz 1985. godine Ki\u0161 ka\u017ee:
\u2013 Pi\u0161em, dakle, jer sam nezadovoljan sobom i svetom. I da bih iskazao to nezadovoljstvo. Da bih pre\u017eiveo!
Danilo Ki\u0161 je pisac koji ima i \u010ditaoce i tuma\u010de. I on svoje \u010ditaoce neprestano sti\u010de u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Ki\u0161a stalno budu dostupna. Arhipelag je ekskluzivni izdava\u010d dela ovog pisca za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. U izdanju Arhipelaga <\/a>objavljena su Ki\u0161ova dela u deset knjiga (romani, pri\u010de, poezija, drame i filmski scenariji) i Ki\u0161ovi poeti\u010dki spisi u tri toma (izabrani eseji u knjizi Poslednje pribe\u017ei\u0161te zdravg razuma, \u010cas anatomije i Gorki talog iskustva).
Mirjana Mio\u010dinovi\u0107, koja je priredila veliki deo pi\u0161\u010deve knji\u017eevne zaostav\u0161tine, priredila je i voluminoznu knjigu Danila Ki\u0161a Iz prepiske koja je objavljena u dva izdanja (2021, 2024).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Beograd, 22. februara 2022. \u2013 Na dana\u0161nji dan, 22. februara 1935, pre 90 godina, ro\u0111en je Danilo Ki\u0161, moderni klasik srpske i svetske knji\u017eevnosti. Danilo Ki\u0161 je ro\u0111en u Subotici. Otac mu je Eduard Ki\u0161, ma\u0111arski Jevrejin, majka Milica Dragi\u0107evi\u0107, rodom sa Cetinja. Posle ranog detinjstva, obele\u017eenog Drugim svetskim ratom, \u0161to \u0107e postati jedan od […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[213],"class_list":["post-1294","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-umetnost-i-kultura","tag-danilo-kis"],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1294","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1294"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1294\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1297,"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1294\/revisions\/1297"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1294"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1294"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dnevnenovine.rs\/pr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1294"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}