Rođen sam u Kumanovu u Ulici Pero Čičo broj 1. U noći mog rođenja je bilo strašno nevreme i nestala je struja. Majka se porađala carskim rezom, tako da je jedva spasla glavu. I ona i ja. Pošto su nju spašavali, mene su spustili i zaboravili pored otvorenog prozora i tek su me se „setili” 10 minuta kasnije. Valjda je ta prva promaja prouzrokovala moju želju za krikom i književnošću.