U našoj sumornoj svakodnevnici, uporno opstaje neverovatan i neprihvatljiv raskorak između Ustavom zagarantovanog značaja Narodne skupštine (član 98), kao najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, na jednoj strani, i na drugoj strani surove činjenice da je ona u realnom životu obesmišljena, unižena, uprljana i suštinski marginalizovana. U demokratskim, razumnim, saradljivim i neostrašćenim društvima odluke u skupštinama se donose posle stručne, odgovorne i kulturne rasprave.