Naslov je – da ne bude zabune koja je u vreme Šešeljevog zakona papreno koštala!– pozajmljen od Lenjina jer je prigodan za Srbiju 19. veka, baš kao što je pasovao i Rusiji i Srbiji s početka prošlog stoleća. Srbija vri i dva i po meseca od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je smrtno stradalo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, 50 dana od početka studentskih blokada fakulteta zbog napada na studente FDU tokom odavanja pošte stradalima i dve sedmice od dizanja optužnice protiv osumnjičenih – ne za pad nadstrešnice već za ugrožavanje sigurnosti... Vri premda je to vrenje neuobičajeno mirno i pristojno i na ulicama, bar demonstranata što se tiče.