U Srbiji studenti pozivaju na generalni štrajk, u Hrvatskoj udruženja potrošača na bojkot kupovine. Da li će ovakvim vidom građanske neposlušnosti, ozbiljni sistemski problemi u državama regije biti vidljiviji? Koji su efekti jednodnevnog štrajka ili bojkota? Koliko je važna masovnost odaziva, a koliko su zapravo građani spremni da izađu iz poznatog obrasca ponašanja i šta sa onima koji se plaše posledica? Ako predstavnici vlasti u Srbiji na studentsku borbu za pravnu državu odgovaraju odlaskom na ručkove u restorane, točenjem goriva i ispijanjem skupih viskija, a u Hrvatskoj ministar privrede između rešavanja problema poskupljenja poziva i sam na bojkot, šta dalje? Šta posle Dana kada bi Srbija morala da stane i kad građani Hrvatske, ali I Srbije ne bi trebalo da potroše ni evro?