Археологија језика је поуздани пут до основе света. Ваљда зато се ренесанса, по мучном засићењу од догматских клерикалних представа покренула ка бистрим изворима, пре свега да досегне речи и синтагме хеленске антике. А у новије доба дошло се и до схватања да је анализа језика продирање у структуру света, илити онога што зовемо светом а заправо је швенк покретних представа.