Kao u onoj pesmi nekako s (pre)prol(j)eća, tu negde sredinom februara sve u Srbiji na Sretenje podseća. I, samo tada i samo protokolarno, ono „svečarski”, politikantski, sa uvek istim frazama i floskulama. Tu se dnevnopolitički priseti slavnih predaka, obiđu jaruge, lugovi i brdašca, zaseoci, (s)pomenu „kuke i motike”... Pa se sa uvek istim, prigodnim gostima pređe na još prigodnije posluženje.