Prva klupa na početku Zmaj-Jovine, iz pravca Dunavske, bila je naša. Na keju, uz reku, preko godine, znalo je biti malo šetača, pa bi naš susret bio lako primećen. Svaka zalutala komšinica, upitala bi se, šta mama i ja, u zavereničkom, skoro pa zagrljaju, jedno drugom važno saopštavamo? I to napolju!