Nedavno smo dobili pitanje od jednog čitaoca o pravima zaposlenih koji sumnjaju da su oboleli zbog uslova rada. Kako bi se dobili odgovori na ovo pitanje, istražili smo kako se u Srbiji prepoznaju i dokazuju profesionalne bolesti. Svako ko smatra da njegovo zdravstveno stanje ima veze sa poslom koji obavlja, trebalo bi da se obrati lekaru medicine rada i pokrene proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja.

Niska stopa registrovanih profesionalnih bolesti

U Srbiji je broj prijavljenih profesionalnih bolesti znatno niži u poređenju sa mnogim evropskim zemljama. Ovaj podatak ne mora nužno značiti da su uslovi rada bolji, već često ukazuje na poteškoće u identifikaciji i prijavljivanju ovih oboljenja. Iako je 2019. godine lista profesionalnih bolesti proširena sa 56 na 64 oboljenja, izazovi u njihovom prepoznavanju i evidentiranju i dalje postoje.

Ovi problemi otežavaju precizno utvrđivanje učestalosti oboljenja povezanih sa uslovima rada u Srbiji. Dokazivanje da je oboljenje nastalo kao posledica posla ili uslova rada može biti složen proces koji uključuje medicinske, pravne i stručne dokaze.

Kako dokazati profesionalno oboljenje?

Dokazivanje da je bolest nastala zbog radnih uslova može biti kompleksan proces. Evo ključnih koraka:

• Medicinska dokumentacija – Potrebno je imati lekarske izveštaje koji potvrđuju dijagnozu i povezanost sa radnim mestom.
• Radna anamneza – Stručnjaci za medicinu rada analiziraju izloženost štetnim faktorima, poput hemikalija, buke ili fizičkog napora.
• Izveštaj inspekcije rada – Uslovi rada se procenjuju kroz inspekcijski nadzor.
• Veštačenje stručnjaka – Sudski veštaci mogu dati stručno mišljenje o povezanosti bolesti sa poslom.
• Izjave svedoka i kolega – Mogu pomoći u potvrđivanju štetnih uslova rada.

Pravni okvir i prava zaposlenih

U Srbiji, profesionalne bolesti su regulisane Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Zaposleni koji su oboleli usled radnih uslova imaju prava koja obezbeđuju pravnu zaštitu:

• Lista profesionalnih bolesti sadrži 64 oboljenja.
• Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade ako se dokaže da je bolest posledica posla.
• Naknada ne može biti niža od minimalne zarade (član 96 Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Koliko je teško dokazati profesionalnu bolest?

U praksi, dokazivanje može biti dugotrajan proces jer:

• Bolesti se razvijaju godinama, što otežava povezivanje sa radnim uslovima.
• Poslodavci često osporavaju uzrok bolesti i angažuju veštake koji tvrde suprotno.
• Sudski procesi mogu trajati godinama.

Međutim, ako postoji više zaposlenih sa istim simptomima, ako su zabeleženi inspekcijski izveštaji ili ako se bolest nalazi na zvaničnoj listi, dokazivanje može biti olakšano.

Šta uraditi ako sumnjate na profesionalnu bolest?

Prvi korak je odlazak kod lekara medicine rada, koji može proceniti da li postoji osnov za sumnju. Nakon toga, može se pokrenuti postupak za prijavu i dokazivanje bolesti.

Ako sumnjate da ste oboleli zbog uslova rada, neophodno je da preduzmete pravne i medicinske korake kako biste zaštitili svoja prava.

Kako tražiti nadoknadu štete zbog profesionalne bolesti?

Ukoliko zaposleni sumnja da je bolest koju je dobio usled uslova rada, važno je da zna koji su njegovi zakonski koraci i prava. Proces traženja nadoknade štete može biti složen, ali je ključan za zaštitu prava radnika.

Dokazivanje uzroka bolesti

Prvi korak u procesu traženja nadoknada štete je dokazivanje da je bolest povezana sa radnim mestom. Ovaj proces zahteva:

• Medicinsku dokumentaciju – Zaposleni treba da prikupi sve medicinske izveštaje koji potvrđuju da bolest ima veze sa radnim mestom. Lekar medicine rada je ključan u ovom procesu, jer treba da utvrdi da je bolest profesionalna bolest.
• Radnu anamnezu – Analiza uslova rada koji su mogli uzrokovati bolest, kao što su izloženost hemikalijama, buke ili drugih štetnih faktora, od suštinske je važnosti.
• Izveštaj inspekcije rada – Ukoliko je došlo do inspekcije, izveštaji mogu potvrditi loše uslove rada i doprineti dokazivanju uzroka bolesti.
• Veštačenje – Sudski veštaci koji se bave medicinom rada mogu dati stručno mišljenje o povezanosti bolesti sa radnim uslovima.

Obaveza poslodavca

Obaveze poslodavca u slučaju kada se dokaže da je zaposleni oboleo od profesionalne bolesti zavise od zakonodavnog okvira i specifičnih okolnosti. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu u Srbiji, poslodavac ima sledeće obaveze:

• Naknada za bolovanje – Ako se dokaže da je bolest nastala usled radnih uslova, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja. Naknada ne može biti niža od minimalne zarade (član 96 Zakona o zdravstvenom osiguranju).
• Zdravstvena zaštita – Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, uključujući lekarske preglede i tretmane u slučaju profesionalne bolesti.
• Prilagođavanje radnog mesta – Ukoliko zaposleni nije u mogućnosti da nastavi obavljanje svojih radnih zadataka zbog bolesti, poslodavac je obavezan da, ako je to moguće, prilagodi radno mesto ili obezbedi odgovarajuće uslove za rad sa obzirom na novo zdravstveno stanje zaposlenog.
• Prijava profesionalne bolesti – Poslodavac je obavezan da prijavi profesionalnu bolest nadležnim institucijama, kao što je inspekcija rada i nadležna zdravstvena ustanova, u skladu sa propisima.
• Prevencija i unapređenje uslova rada – Poslodavac mora kontinuirano raditi na prevenciji profesionalnih bolesti i poboljšanju uslova rada, kako bi se smanjio rizik od oboljenja povezanih sa radnim mestom.

Pravni postupak za nadoknadu štete

Ako poslodavac ospori povezivanje bolesti sa radnim uslovima, zaposleni može podneti tužbu za naknadu štete. Proces podnošenja tužbe uključuje sledeće:

• Podnošenje tužbe – Zaposleni treba da podnese tužbu nadležnom sudu, prateći sve zakonske procedure i dostavljajući potrebne dokaze.
• Obrazloženje tužbe – U tužbi mora biti jasno obrazloženo kako su uslovi rada uzrokovali profesionalnu bolest i koje su posledice po zdravlje zaposlenog.

Vrste naknade štete

Ako sud presudi u korist zaposlenog, mogući oblici naknade štete uključuju:

• Naknada za bolovanje – Poslodavac je obavezan da plati naknadu za vreme koje zaposleni nije mogao da radi zbog profesionalne bolesti.
• Medicinski troškovi – Poslodavac može biti dužan da snosi sve troškove lečenja i rehabilitacije, ako su povezani sa profesionalnom bolešću.
• Moralna šteta – U nekim slučajevima, zaposleni može tražiti i nadoknadu za moralnu štetu ako bolest ozbiljno utiče na njegov život.

Statutna ograničenja

Zaposleni treba biti svestan da postoji rok za podnošenje tužbe i prijavu bolesti. Prema zakonu, rok za podnošenje tužbe za nadoknadu štete iznosi tri godine od trenutka kada je osoba saznala da je bolest posledica uslova rada.

Ukoliko verujete da ste oboleli zbog uslova rada, važno je da se informišete o svojim pravima i pravnim opcijama. Kroz pravnu proceduru i uz odgovarajuće medicinske dokaze, zaposleni mogu ostvariti svoja prava na nadoknadu štete i osigurati da poslodavac preuzme odgovornost za radne uslove koji su uzrokovali oboljenje. Ako je potrebno, konsultujte se sa advokatom specijalizovanim za radno pravo kako biste osigurali da dobijete pravičnu naknadu.

Ovo su samo osnovne smernice za prava zaposlenih u vezi sa profesionalnim bolestima. Za detaljnije informacije i specifične savete, obratite se advokatu specijalizovanom za radno pravo ili nadležnim institucijama. Prava zaposlenih su zaštićena zakonom, i važno je da preduzmete odgovarajuće korake kako biste osigurali zaštitu svojih interesa.

The post Da li su profesionalne bolesti u Srbiji prepoznate? Prava zaposlenih na nadoknadu štete usled profesionalnih bolesti appeared first on Ozon Media.