Zakon o zdravstvenom osiguranju jasno definiše prava zaposlenih na naknadu zarade tokom bolovanja, bilo da je ono uzrokovano bolešću, povredom ili drugim okolnostima. Razumevanje prava i obaveza u vezi sa bolovanjem i naknadama ključno je za zaposlene i poslodavce, jer pomaže u izbegavanju nesporazuma i obezbeđuje poštovanje zakonskih propisa. U ovom članku razmatramo četiri ključna slučaja kada građani imaju pravo na 100% naknadu, kao i ostale važne informacije u vezi sa bolovanjem i naknadama.

Kada se govori o naknadi zarade zaposlenima, prva asocijacija je često naknada koja se isplaćuje u slučajevima kada radnik zbog bolesti ili povrede nije u stanju da obavlja svoj posao. Međutim, bitno je naglasiti da se naknada zarade različito obračunava u zavisnosti od toga da li je bolest ili povreda nastala usled obavljanja posla ili je uzrokovana okolnostima van radnog mesta. Razumevanje ovih razlika od ključne je važnosti za zaposlene i poslodavce kako bi se obezbedilo poštovanje zakonskih prava i izbegli nesporazumi.

Bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada

Bolovanje zbog bolesti ili povrede koja nije povezano sa radom tretira se na sledeći način:

Za prvih 60 dana bolovanja, procenu vrši izabrani lekar, dok nakon 61. dana to čine lekarske komisije filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

U ovom slučaju, poslodavac je obavezan da isplaćuje naknadu zarade za prvih 30 dana bolovanja. Nakon toga, odgovornost za isplatu preuzima RFZO.

Naknada za bolovanje van rada iznosi 65% od osnovice, a osnovica se različito obračunava za naknadu koju isplaćuje poslodavac i onu koju isplaćuje RFZO. O ovoj razlikama ćemo detaljnije govoriti u poslednjem delu teksta.

Bolovanje zbog povrede ili bolesti na radu

U slučajevima kada je bolest ili povreda direktno povezana sa obavljanjem posla, situacija se menja:

Poslodavac je dužan da isplaćuje punu naknadu zarade od početka odsustva sa posla, bez obzira na dužinu bolovanja, sve dok radnik ne prestane sa radom. Nakon prestanka radnog odnosa, RFZO preuzima obavezu isplate naknade, bazirane na proceni lekara.

U ovom slučaju, zaposleni ostvaruje pravo na 100% naknade zarade tokom celokupnog trajanja odsustva.

Porodiljsko odsustvo i briga o bolesnim članovima porodice

Zaposleni imaju pravo na naknadu zarade i u situacijama kao što su trudnoća i briga o bolesnim članovima porodice:

Porodiljsko odsustvo: Zaposleni u trudnoći imaju pravo na naknadu zarade zbog bolesti ili komplikacija vezanih za trudnoću. U ovom slučaju, prvih 60 dana procenu vrši izabrani lekar (ginekolog), dok od 61. dana to preuzima RFZO. Naknada za trudničko bolovanje iznosi 100% osnovne plate.

Briga o bolesnom članu porodice: Zaposleni koji brinu o bolesnom članu porodice takođe imaju pravo na naknadu zarade. Dužina odsustva zavisi od težine bolesti ili povrede, a RFZO isplaćuje 65% osnovne zarade.

Doniranje organa i prateći bolesnu osobu

Postoje i specifični slučajevi u kojima zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade u posebnim okolnostima:

Doniranje organa: Zaposleni koji doniraju organe, tkiva ili ćelije (isključujući krv) imaju pravo na 100% naknadu zarade tokom odsustva sa posla.

Praćenje bolesnog člana porodice na lečenje: Ako zaposleni prati bolesnog člana porodice na lečenje ili pregled u drugom mestu, može primati naknadu od 65% osnovne zarade nakon prvih 30 dana odsustva, dok traje lečenje.

Obračun osnovice za naknadu zarade

Obračun osnovice za naknadu zarade u Srbiji se vrši na osnovu prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. Međutim, postoji razlika u tome kako se osnovica računa u slučaju kada naknadu isplaćuje poslodavac i kada to čini RFZO. Za poslodavca, osnovica se obračunava samo na osnovu zarada koje zaposleni ostvaruje kod njega, dok RFZO uzima u obzir sve zarade koje zaposleni ostvaruje kod svih poslodavaca u prethodnih 12 meseci, uključujući plate po osnovu učinka i druge beneficije.

Četiri slučaja kada naknada iznosi 100%

1. Profesionalne bolesti i povrede na radu
   Kada zaposleni doživi povredu na radu ili oboli zbog profesionalne bolesti, poslodavac je obavezan da mu isplaćuje punu naknadu zarade od prvog dana bolovanja, bez obzira na njegovu dužinu. Ova naknada se isplaćuje dok traje radni odnos, nakon čega je RFZO odgovoran za nastavak isplate. Profesionalne bolesti obuhvataju sve bolesti koje nastaju zbog duže izloženosti štetnostima na radnom mestu. U slučaju povrede, poslodavac je dužan da prijavi povredu nadležnoj inspekciji rada u roku od tri dana od saznanja o incidentu.
2. Bolest ili komplikacije u vezi sa trudnoćom
   Zaposlene trudnice koje se suoče sa rizičnom trudnoćom imaju pravo na punu naknadu zarade. Prvih 60 dana, bolovanje odobrava izabrani ginekolog, a nakon toga se upućuju na komisiju RFZO-a. Trudničko bolovanje može trajati sve do porođaja, a poslodavac isplaćuje zaradu za prvih 30 dana, dok RFZO pokriva ostatak. Nakon porođaja, trudničko bolovanje prelazi u porodiljsko odsustvo, koje takođe obuhvata 100% naknadu zarade.
3. Dobrovoljno davanje organa, ćelija ili tkiva
   Kada zaposleni dobrovoljno donira organe, ćelije ili tkiva, izuzev krvi, ima pravo na 100% naknadu zarade od prvog dana bolovanja. RFZO pokriva troškove bolovanja, uključujući sve dane odsustva, a procenu trajanja bolovanja vrši izabrani lekar i komisija RFZO-a.
4. Nega bolesnog člana porodice
   Zaposleni koji brinu o bolesnom članu porodice, naročito o detetu sa teškim zdravstvenim stanjem, mogu ostvariti pravo na 100% naknadu zarade. Ovaj izuzetak se primenjuje u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja deteta do 18 godina života, naročito kod onkoloških pacijenata. Roditelji dece obolele od raka ili drugih teških bolesti mogu primati punu zaradu tokom trajanja bolovanja, dok se naknada za odrasle pacijente isplaćuje samo u prvih mesec dana, nakon čega naknada iznosi 65%.

Naknada zarade za bolest ili povredu

Kada se govori o naknadi zarade, prvo se pomisli na naknadu koja se isplaćuje kada radnik zbog bolesti ili povrede nije u stanju da radi. Međutim, bitno je naglasiti da se naknada različito plaća u zavisnosti od toga da li je bolest ili povreda nastala na radu ili van njega.

Bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada: Prvih 60 dana bolovanja procenjuje izabrani lekar, dok od 61. dana to čine lekarske komisije filijale RFZO-a. Poslodavac plaća bolovanje za prvih 30 dana, dok RFZO preuzima isplatu od 31. dana. Naknada za bolovanje van rada iznosi 65% od osnovice.

Naknada zarade zbog povrede ili bolesti na radu: Kada je bolest ili povreda direktno povezana sa radom, situacija je drugačija. Poslodavac je obavezan da isplaćuje punu naknadu zarade od samog početka odsustva sa posla, sve dok radnik ne prestane sa radom. Po prestanku radnog odnosa, RFZO preuzima dalju isplatu naknade na osnovu medicinske procene.

Porodiljsko odsustvo i briga o bolesnim članovima porodice

Zaposleni u trudnoći imaju pravo na naknadu zarade za bolest ili komplikacije vezane za trudnoću. Za prvih 60 dana bolovanja to procenjuje izabrani lekar (ginekolog), dok od 61. dana to preuzima RFZO. Naknada u ovom slučaju iznosi 100% osnovne plate.

Kada zaposleni brine o bolesnom članu porodice, naknada zarade se plaća od strane RFZO-a u visini od 65% osnovne zarade. Dužina odsustva zavisi od težine bolesti ili povrede, a kontrola se vrši na svakih šest meseci.

Doniranje organa i prateći bolesnu osobu

Zaposleni koji dobrovoljno doniraju organe, tkiva ili ćelije (isključujući krv), imaju pravo na 100% naknadu zarade tokom odsustva sa posla. Takođe, zaposleni koji prate člana porodice na lečenje ili pregled u drugom mestu, mogu primati 65% osnovne zarade nakon prvih 30 dana odsustva, a sve dok traje lečenje.

Obračun osnovice za naknadu zarade

Obračun osnovice za naknadu zarade u Srbiji uzima u obzir prosečnu zaradu u prethodnih 12 meseci. Ako naknadu isplaćuje poslodavac, uzima se u obzir samo zarada od tog konkretnog poslodavca. S druge strane, RFZO uzima u obzir zarade svih poslodavaca u tom periodu, uključujući plate po osnovu učinka i druge beneficije.

The post Sve o naknadi zarade tokom bolovanja: Ko ima pravo na 100% naknadu? appeared first on Ozon Media.