Promenila sam se, nekako sam emotivnija, lako pustim suzu... ali trudim se da niko ne vidi, posebno ne moja deca... Sakrijem se iza prvih zatvorenih vrata... A opet, nekako mi drago što je to tako, jer to sam ja... Samo sam u ovoj "tržišnoj" utakmici zaboravila ko sam zapravo... Na to su me podsetili studenti, njihova upornost, istrajnost, snaga, ljubav, empatija...