Građani i preduzetnici često imaju pitanja o zastarelosti poreza, prestanku poreske obaveze i mogućnostima za otpis duga. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji precizira ovu oblast, i važno je razumeti kako se zastarelost poreza primenjuje u praksi.

Zastarelost poreza:

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. To znači da Poreska uprava ima pet godina da utvrdi i naplati porez nakon što je dospelost poreza nastupila. Međutim, prema članu 114ž istog zakona, postoji i apsolutni rok zastarelosti, koji iznosi deset godina.

Prestanak obaveze:

Apsolutna zastarelost poreza nastupa kada je prošlo deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti. Ako Poreska uprava ne naplati porez u roku od pet godina od nastanka poreske obaveze i ne preduzme bilo kakve radnje za naplatu, gubi pravo na naplatu.

Opomene i prekid zastare:

Važno je napomenuti da zastarelost može biti prekinuta ukoliko Poreska uprava šalje opomene ili preduzima bilo kakve radnje u cilju naplate poreza. U takvom slučaju, zastarelost počinje teći iznova i primenjuje se petogodišnji rok. Dužnici često nisu obavešteni o ovim radnjama, što može dodatno komplikovati situaciju.

Poreski dugovi za preduzetnike:

Za preduzetnike, zakon o obligacionim odnosima definiše zastarelost. Preduzetnici su fizička lica koja posluju na tržištu i odgovaraju svojom celokupnom imovinom za obaveze iz poslovanja. Prema ovom zakonu, obaveze preduzetnika ne zastarevaju nakon pet godina, već se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina.

Preduzetnik je fizičko lice koje posluje na tržištu i za obaveze iz poslovanja odgovara svom svojom imovinom. Po definiciji, preduzetnik je „poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda“. To znači da se za obaveze preduzetnika primenjuje Zakon o obligacionim odnosima koji uređuje zastarelost, a Zakon definiše zastarelost kao prestanak prava zahtevanja ispunjenja obaveze.

Mogućnosti odlaganja plaćanja:

Poreska uprava može odobriti odlaganje plaćanja poreza u određen broj rata, u zavisnosti od visine duga, najduže do 60 meseci. Fizička lica trebaju ispuniti određene uslove da bi dobila odlaganje plaćanja, kao što je da iznos duga iznosi najmanje 10% oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini podnošenja zahteva za odlaganje.

Bez obzira na to da li ste fizičko ili pravno lice, preduzetnik ili paušalac, imate pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Poreska uprava može odobriti određen broj rata u zavisnosti od visine duga, a najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci. U slučaju da porez duguje fizičko lice, dug može biti odložen ako iznosi najmanje 10 odsto oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje. Na primer, ako poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje poreza u ovoj godini, analiziraće se prihod koji je ostvario u prethodnoj godini.

Važno je napomenuti da je najbolje rešenje izbeći dugovanja i prolongiranje obaveza. Poreske obaveze treba namiriti u zakonskim rokovima kako bi se izbegle nepotrebne kamate i komplikacije.

Ukoliko građani i preduzetnici imaju bilo kakva pitanja ili nedoumice o poreskim obavezama, uvek je preporučljivo da se obrate poreskom savetniku ili pravnom stručnjaku radi pravilnog vođenja poreskih poslova i izbegavanja nepotrebnih problema.

Vaša pitanja

Relativni rok je 5 godina ako poreska ne pokrene nikakav postupak a ako pokrene onda je apsolutni rok deset godina. A ako ipak na kraju isteka podnesu neku opomenu opet ide rok od 5 godina. Znači apsolutna zastara ne postoji. Ke razumem.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zastarela potraživanja za porez mogu biti naplaćena u roku od pet godina (relativni rok), a nakon tog roka, ako Poreska uprava ne preduzme nikakve radnje za naplatu, obaveza se smatra zastarelom i ne može biti naplaćena. Ako, međutim, Poreska uprava pokrene postupak ili šalje opomene, zastarelost se prekida i počinje novi rok od pet godina.

Apsolutni rok za zastarevanje je 10 godina, što znači da nakon 10 godina od kada je trebalo utvrditi ili naplatiti porez, Poreska uprava više nema pravo da sprovodi naplatu duga. Ako su prošli ovi zakonski rokovi i Poreska uprava ne preduzima nikakve radnje u cilju naplate, dugovi bi trebalo da budu otpisani.

Međutim, u praksi se mogu pojaviti situacije u kojima Poreska uprava greškom ili zbog administrativnih razloga nastavi naplatu duga i nakon što je istekao apsolutni rok. To može biti razlog za žalbu ili pravnu intervenciju, jer po zakonu dugovi koji su postali zastareli, posebno nakon 10 godina, ne bi trebalo da budu naplaćeni. Ako dođe do takvih grešaka, obveznici mogu tražiti pravnu pomoć da ospore naplatu.

Dakle, u praksi, iako se zakonski dugovi sa zastarelim rokovima ne bi smeli naplaćivati, moguće je da se ponekad sprovode prinudne naplate čak i za dugove koji su zastareli.

Ovaj problem se može rešiti kroz nekoliko koraka, u skladu sa zakonskim okvirom. Ako su prošli zakonski rokovi zastare i Poreska uprava nastavi da pokušava da naplati dug koji je zastareo, građani ili preduzetnici mogu preduzeti sledeće:

1. Proveriti rokove zastare: Pre svega, važno je tačno utvrditi kada je nastala poreska obaveza i kada su prošli zakonski rokovi zastare (pet godina za relativnu zastaru i deset godina za apsolutnu zastaru). To znači da Poreska uprava ne može pokrenuti postupak naplate nakon što su prošli ovi rokovi, osim ako nije preduzela nikakve radnje za naplatu tokom tih godina.
2. Zatražiti pravnu pomoć: Ako je Poreska uprava nastavila sa naplatom nakon što su prošli rokovi zastare, građani ili preduzetnici mogu zatražiti pomoć pravnika. Pravnik može pomoći u osporavanju naplate duga i podnošenju zvanične žalbe ili tužbe. Ovakva pravna intervencija može biti efikasna ako se dokaže da je dug zastareo.
3. Podnošenje žalbe Poreskoj upravi: Građani ili preduzetnici mogu podneti žalbu direktno Poreskoj upravi. U žalbi treba izložiti činjenice koje dokazuju da je dug zastareo, a zatim tražiti da se postupak naplate obustavi. Poreska uprava je obavezna da razmotri žalbu i donese odluku.
4. Podnošenje tužbe upravnom Sudu: Ako Poreska uprava ne obustavi naplatu ili odbije žalbu, obveznici mogu podneti tužbu Upravnom sudu. Sud će razmotriti sve dokaze i odlučiti da li su rokovi zastare ispoštovani.
5. Opoziv Opomena i Pokretanje Postupka: Ako Poreska uprava nastavi slanje opomena ili pokrene postupak za naplatu duga nakon što su prošli rokovi zastare, to bi moglo biti uzrok greške u administraciji. U tom slučaju, obveznici mogu ukazati na tu grešku i zatražiti od Poreske uprave da preispita postupak.

Iako Poreska uprava može greškom ili iz administrativnih razloga nastaviti naplatu zastarelih dugova, obveznici imaju zakonsko pravo da ospore takvu naplatu i traže da dugovi budu otpisani. Pravilno postupanje uključuje žalbu ili pravnu intervenciju, kao i podnošenje tužbe ako je potrebno, kako bi se zaštitila prava obveznika i osiguralo da se zakonski rokovi zastare poštuju.

Ne znam ko otpisuje zastarelost. Nije tačno da zastarelost prestaje opomenom. Takođe zastarelost obaveza se ne razlikuje kod preduzetnika.

Prema zakonu, opomena ili bilo koja radnja koju Poreska uprava preduzima u cilju naplate poreza prekida zastaru i pokreće novi rok od pet godina za naplatu poreza. Dakle, opomena može biti jedan od načina da se prekine zastarevanje.

Kada je reč o otpisu zastarelih obaveza, to se obično vrši od strane Poreske uprave, ukoliko nisu preduzete odgovarajuće radnje za naplatu u zakonskim rokovima. Ako je protekao apsolutni rok zastare, a Poreska uprava nije preduzela nikakve radnje za naplatu duga, dug se mora otpisati.

Što se tiče preduzetnika, zastarevanje obaveza preduzetnika ne razlikuje se od drugih poreskih obaveza. Dakle, preduzetnici pod istim uslovima podležu zakonskom roku zastare od 5 godina za relativnu zastarelost, kao i apsolutnom roku od 10 godina. Zastarevanje se u potpunosti primenjuje i na preduzetnike, bez obzira na to što su fizička lica koja posluju kao preduzetnici.

Dakle, zastarevanje obaveza preduzetnika i ostalih građana primenjuje se na isti način, uz razumevanje da je rok za naplatu poreza, kao i mogućnost prekida zastare kroz radnje Poreske uprave, jasno regulisan zakonima.

Građani bez dobijenog rešenja ne mogu da ostvare nikakvo svoje pravo, a država bez rešenja Poreske uprave s pravom traži uplatu poreza na nepokretnosti . Za ne ispunjenja iste naplaćuje i kamatu. Da li je to zakonski u redu?

Da, zakonski je u redu da Poreska uprava u Srbiji traži uplatu poreza na nepokretnosti od građana koji nisu dobili rešenje (poznato kao rešenje o utvrđivanju poreza). Građani su obavezni da plate porez na nepokretnosti u skladu sa zakonodavstvom, a ako ne ispune tu obavezu, Poreska uprava ima pravo da naplati dug, uključujući kamatu na nepodmireni iznos poreza.

Rešenje (rešenje o utvrđivanju poreza) je formalni akt kojim Poreska uprava utvrđuje visinu poreza koji građanin treba da plati. Građanin, bez dobijenog rešenja ili rešenja o porezu, nije u mogućnosti da zna tačan iznos obaveze, ali kada se rešenje donese i postane pravosnažno, tada je građanin dužan da plati porez na nepokretnosti. Ako se dug ne izmiruje na vreme, Poreska uprava ima pravo da naplati kamatu za svaki dan kašnjenja.

Dakle, proces je zakonski utemeljen, jer građanin, kada dobije rešenje, postaje obavezan da ispuni svoju poresku obavezu, a država ima pravo da naplati dug, uključujući kamatu, ukoliko obaveza nije ispunjena u propisanom roku.

The post Kako zaustaviti nezakonitu naplatu zastarelih dugova appeared first on Ozon Media.