Istorija nas uči da su važne promene spore ali dostižne. Kao što se Rim nije mogao izgraditi preko noći, nije se mogao ni isto tako brzo srušiti, već je propadao godinama, a njegov konačni pad je bio neizbežna formalnost. Istorija pamti značajne političke reforme i velike društvene promene (iako se naši istoričari njima retko bave). Bez dubokih promena, svaka smena vlasti može se svesti na promenu farbe kojom je okrečena fasada na kući sa trošnim temeljima. Ali u istoriji još nije poznat trenutak kada su mladi ljudi rizikovali živote u otporu nadmoćnoj sili, prevalili stotine kilometara u zimskim noćima, izdržali mesece pod opsadom, a da nisu pritom naterali značajan deo društva da se, barem na trenutak, zapita kakvi su to temelji na kojima je izgrađena stvarnost. Velike žrtve, herojski podvizi i mali, ali značajni gestovi solidarnosti često nisu odmah dovodili do značajnih promena, ali nisu ni lako padali u zaborav. Oni su zidali temelje. Kada se jednom pokrenu, točkovi istorije su nezaustavljivi. Pred njima ne padaju samo vlade, već i sistemi.