Dođe tako neko vreme, kad i najbolji među nama dobiju čudnu vrstu blokade, i nekako ostanu bez ideja, bez podrške, sve onako ispumpani, i to bez obzira na sveopšte pumpanje koje vlada Srbijom. Jednostavno, bude čovek potrošen kao rolna toalet papira, bude nezanimljiv kao jubilarna 50-ta repriza „Srećnih ljudi“ i „Stižu dolari“, i nepoželjan kao bubuljica na vrh nosa. Ukratko, u poslednje vreme se to u narodu opisuje vrlo jednostavno, nevoljen kao Neandrej. Ali to je već neka druga priča, koja čeka da bude ispričana u budućnosti.