U svakodnevnim situacijama često dolazimo u kontakt sa različitim vrstama nezgoda i povreda. Takvi događaji mogu dovesti do zahteva za nadoknadu štete zbog telesnih povreda, psihičkih posledica ili gubitka prihoda, što često rezultira pravnim postupcima.

Svako ko pretrpi materijalnu ili nematerijalnu štetu, bilo usled saobraćajne nesreće ili drugog neplaniranog događaja, ima pravo da traži naknadu.

U nastavku teksta objasnićemo šta sve spada pod naknadu štete, u kojim situacijama je moguće ostvariti to pravo i ko sve ima mogućnost da ga zahteva.

Ko može da traži naknadu štete?

Pravo na naknadu štete, bilo da je u pitanju povreda na javnom mestu, povreda na radu, duševna bol ili, na primer, ujed psa, uređeno je Zakonom o obligacionim odnosima.

Da bismo shvatili šta ovo pravo obuhvata, prvo treba objasniti zakonsko značenje štete, koja se deli na dve osnovne kategorije:

1. Stvarna šteta – smanjenje imovine oštećenog lica.
2. Nematerijalna šteta – fizički bol, psihička patnja ili osećaj straha.

Osnovi odgovornosti za štetu mogu da budu:

• Krivica – odgovornost za sopstvene postupke.
• Odgovornost za druge – na primer, roditeljska odgovornost za ponašanje dece.
• Objektivna odgovornost – odnosi se na štetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari ili obavljanjem opasnih radnji.

Zakon predviđa da onaj ko nanese štetu mora da je nadoknadi, s ciljem da se oštećenom što je moguće više vrati prethodno stanje. Pokretanje postupka za naplatu štete obično uključuje podnošenje tužbe za naknadu.

Koje sve vrste naknade štete postoje kod nas?

Naknada štete je pravni institut koji omogućava da osoba koja je pretrpela štetu pod određenim uslovima dobije finansijsku nadoknadu.

Evo i pregleda najčešćih oblika naknade štete u našoj zemlji:

• Naknada štete zbog povrede na radu: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu obavezuje poslodavce da zaštite svoje zaposlene od povreda i profesionalnih oboljenja. U slučaju povrede, radnik može ostvariti pravo na naknadu izgubljene zarade, troškova lečenja, kao i kompenzaciju za trajne posledice.

• Naknada štete u saobraćajnim nezgodama: Ova vrsta naknade odnosi se na oštećene u saobraćajnim nesrećama – vozače, putnike, pešake i druge učesnike. Pravo na nadoknadu nastaje prilikom nesreća na putevima, okupljanjima ili radnim mestima.

• Naknada štete zbog ujeda psa: U slučaju napada psa, odgovornost za naknadu zavisi od toga da li je reč o psu lutalici ili vlasničkom psu. Za štetu izazvanu lutalicama odgovara lokalna vlast, dok je za vlasničkog psa odgovoran njegov vlasnik. Naknada pokriva troškove lečenja, bol, pretrpljeni strah i eventualni gubitak zarade.

• Naknada štete zbog povreda na javnim površinama: Padovi na neuređenim trotoarima, neobezbeđenim šahtovima i drugim javnim mestima mogu biti osnov za potraživanje naknade. Oštećeni imaju pravo da traže naknadu za fizičke povrede, troškove lečenja, emotivne posledice i propuštenu zaradu.

• Naknada za fizičke bolove i duševnu patnju: Ova kategorija obuhvata finansijsku kompenzaciju za bol izazvan povredama, kao i za psihičke tegobe koje nastaju usled trajnih oštećenja ili naruženja.

• Naknada izgubljene zarade: Osobe koje zbog povrede ili bolesti nisu bile u mogućnosti da rade imaju pravo na nadoknadu izgubljenog prihoda tokom perioda oporavka, čime im se olakšava povratak svakodnevnim aktivnostima.

Ako se nezgoda, na primer, dogodila u vojvođanskoj prestonici, u svakom od ovih slučajeva može vam pomoći advokat Novi Sad, koji će vam pružiti stručnu podršku u ostvarivanju vaših prava.

Koji je rok za podnošenje tužbe za naknadu štete?

Zakon o obligacionim odnosima propisuje rokove za podnošenje tužbe za naknadu štete. Oštećeni ima pravo da tužbu podnese u roku od tri godine od dana kada je saznao za nastalu štetu i odgovorno lice. Međutim, postoji i krajnji rok od pet godina od momenta nastanka štete, bez obzira na to kada je oštećeni saznao za štetu i počinioca. Nakon isteka ovog roka, pravo na naknadu zastareva.

Posebnu pažnju treba obratiti na slučajeve štete na javnim površinama, gde rok počinje da teče odmah od dana njenog nastanka, jer se smatra da je oštećeni tada već upoznat sa gubitkom.

Kako bi se izbeglo zastarevanje potraživanja, važno je da tužba bude podneta u okviru propisanog trogodišnjeg roka. Kada se tužba podnese, rok zastarevanja se prekida.

Ukoliko tuženi nakon pravosnažnosti presude ne isplati dosuđeni iznos, oštećeni može da pokrene postupak prinudne naplate. Treba imati u vidu da pravosnažna sudska presuda zastareva deset godina od dana njenog donošenja.

Zaključak

Naknada štete je važan pravni alat kojim se štiti pravo građana da budu obeštećeni u slučajevima povreda, gubitaka ili drugih štetnih događaja. Bilo da je u pitanju povreda na radu, saobraćajna nesreća ili šteta izazvana nepažnjom, ovaj institut omogućava vraćanje u stanje pre nastanka štete.

Za uspešno ostvarivanje prava, neophodno je poštovati zakonske rokove, precizno dokumentovati događaj i angažovati stručnu pravnu pomoć.

Suština naknade nije samo u nadoknadi troškova, već i u jačanju pravde i odgovornosti u društvu. Dobro poznavanje postupka i pravnih osnova značajno doprinosi pozitivnom ishodu.

Izvor slike

The post Naknada štete: Kako ostvariti svoja prava i dobiti pravičnu nadoknadu appeared first on Ozon Media.