- Opraštamo se od Ljubomira Simovića koji ne leti u Užice sa vranama, nego na krilima svojih knjiga, zbog kojih bi se ono s ponosom moglo zvati Ljubovo, kao što se bez razloga i smisla zvalo Titovo - besedio je Matija Bećković juče stojeći kraj odra svog pesničkog sabrata, takođe akademika SANU, Ljubomira Simovića.