Većini Balkanaca život izgleda otprilike ovako: završe srednju školu ili fakultet, zaposle se, ožene, dobiju decu i krenu u potragu za stanom koji će – ako im roditelji nisu ništa ostavili – kupiti na kredit. Potpuno je uobičajeno uzeti maksimalan kredit kako bi se kupio što veći broj kvadrata. Retki su oni koji tokom života prodaju nekretninu i kupe novu – većina ostaje u prvom stanu do kraja života, bez obzira na to što on s vremenom postane premali za porodicu.