Nasleđivanje nekretnina u Srbiji može biti ne samo emotivno, već i pravno složen proces, koji, ako se ne izvede pravilno, može dovesti do dugoročnih problema. Iako mnogi veruju da je dovoljno imati testament ili se osloniti na zakonsko nasleđivanje, realnost je često drugačija. Prema stručnjacima, najčešće greške prilikom nasleđivanja nekretnina mogu imati ozbiljne posledice, uključujući pravne i finansijske komplikacije.

Najčešće greške prilikom nasleđivanja

Nepodnošenje ostavinske prijave na vreme
Jedan od najčešćih propusta koji naslednici prave jeste neblagovremeno pokretanje ostavinskog postupka. Ukoliko se postupak ne pokrene u zakonskom roku, mogu nastati problemi sa prepisom imovine, ali i dodatni sudski troškovi.

„Bez obzira na to koliko su u dobrim odnosima, naslednici moraju razumeti da je pravovremeno pokretanje ostavinske rasprave ključ za nesmetan prenos imovine“, objašnjava advokat, specijalista za porodično pravo.

Pretpostavka da svi naslednici znaju svoja prava
Zakon jasno definiše nasledne redove i prava svakog naslednika. Međusobni dogovori, ako nisu u skladu sa zakonom, često vode do konflikata.

„Ponekad surova stvarnost zakona može biti teško prihvatiti, posebno kada su u pitanju vanbračni partneri ili usvojena deca“, ističe advokat.

Neproveravanje pravnog statusa nekretnine
Naslednici moraju proveriti da li na nekretnini postoje tereti, dugovanja za komunalije ili nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Prihvatanjem nasledstva, preuzimaju se i svi dugovi.

Zanemarivanje poreza na nasleđene nekretnine
Naslednici prvog reda ne plaćaju porez, ali ostali naslednici mogu biti obveznici. Iznosi mogu biti značajni, posebno kod nekretnina u urbanim sredinama.

Ignorisanje testamenta
Ako testament postoji, on ima prednost, ali mora biti zakonski validan. U suprotnom, može biti osporen, što produžava proces nasleđivanja.

Prihvatanje nasledstva bez prethodne provere dugova
Ukoliko dugovi pokojnika premašuju vrednost imovine, naslednici imaju pravo da se odreknu nasledstva, ali to moraju učiniti u zakonskom roku.

Nepostojanje pisanog dogovora među naslednicima
Usmeni dogovori često vode do nesuglasica. Pisani sporazum ili sudska deoba su sigurniji načini za raspodelu imovine.

Primer iz prakse: Jedna kuća – pet naslednika

Česta situacija je da više naslednika deli jednu nekretninu. Ako ne postoji dogovor o prodaji, korišćenju ili ulaganju, sporovi su neizbežni. Neretko, jedan naslednik živi u nekretnini, dok ostali nemaju nikakvu korist, što dovodi do tužbi.

„Najbolje je već pri pokretanju ostavinske rasprave dogovoriti se sa svim naslednicima. U suprotnom, proces može trajati godinama i stvoriti nepotrebne troškove“, naglašava advokat.

Koliko košta sudski proces i advokatske usluge?

Cene sudskih postupaka i advokatskih usluga variraju, ali uobičajeni okvir izgleda ovako:

• Taksa za ostavinski postupak pred sudom: od 3.000 do 15.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti imovine.
• Notarski troškovi (ako se postupak vodi kod notara kao poverenika suda): dodatnih 5.000 do 20.000 dinara.
• Advokatske usluge za zastupanje u ostavinskoj raspravi: najčešće od 150 do 300 evra po pojavljivanju, ili paušalno od 300 do 800 evra za ceo proces.
• Ukoliko dođe do sudske deobe imovine, troškovi mogu značajno porasti — advokatske naknade se tada kreću i do 1.500 evra, u zavisnosti od složenosti predmeta, broja ročišta i broja naslednika.

Kako izbeći probleme?

Pokrenite ostavinski postupak što pre.
Konsultujte advokata pre prihvatanja nasledstva.
Proverite pravni status imovine i postojanje dugova.
Napravite pisani dogovor sa ostalim naslednicima.
Ne potpisujte ništa bez potpunog razumevanja.

Nasleđivanje nije samo formalnost – to je ozbiljan pravni proces koji zahteva pažnju, znanje i stručnu pomoć. Na vreme angažujte pravnika, kako bi umesto komplikacija, nasledstvo donelo ono što treba – sigurnost i pravdu.

The post Nasleđivanje nekretnina u Srbiji: Pravne zamke, greške i troškovi koje treba izbeći appeared first on Ozon Media.