Зачује се неки чудан звук. Фијууу..., звиждање, ужас један. Ми буновни, пушку и на врата, сви. Преко пута се зауставила каћуша. Руси гађају Калемегдан. Нисмо чули да су дошли, камион и горе шине, наређане 32 ракете, фијучу једна по једна. А Руси се смеју кад су видели како смо изјурили. Смеју се и вичу: „не бојсја, не бојсја, ета рускаја каћуша„.