Zemljište još uvek u zakupu privatne firme, a teren proglašen nebezbednim za posete

Iako na prvi pogled deluje kao skriveni dragulj Fruške gore, Ledinačko jezero i dalje ostaje zatvoreno za javnost – i to ne bez razloga. Iza idilične slike tirkizne vode i zelenila krije se kompleksna pravna i bezbednosna situacija koja sprečava pristup posetiocima.

Nastanak jezera – priroda na mestu industrije

Ledinačko jezero nije prirodno jezero, već veštačka akumulacija nastala nakon što je ugašen kop za eksploataciju sirovina. Tlo je, usled višegodišnjih iskopavanja, popustilo i omogućilo podzemnim vodama i izvorima iz okoline da ispune depresiju u zemljištu. Tako je, na mestu nekadašnjeg kamenoloma, nastalo današnje jezero.

Privatni zakup i nestabilno tlo

Teren na kojem se nalazi jezero još uvek je u zakupu firme Kamenolom Rakovac, koja je u prošlosti obavljala eksploataciju. Prema podacima Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“, upravo je ta firma odgovorna za narušavanje tla koje je izazvalo česte odrone stena – potencijalno opasne po život.

Zbog toga je čitav prostor klasifikovan kao nebezbedan za boravak ljudi, a prilaz jezeru zabranjen. U više navrata, zabeleženi su incidenti sa urušavanjem obala, zbog čega su nadležne institucije izdale upozorenja i zatvorile pristup.

Rekultivacija kao preduslov za otvaranje

U „Nacionalnom parku Fruška gora“ ističu da će pristup javnosti biti moguć tek kada se završi rekultivacija terena i kada se zakupac povuče sa lokacije. Tek tada bi preduzeće moglo preuzeti upravljanje jezerom i sprovesti sve neophodne mere za zaštitu posetilaca i očuvanje prirode.

– Naša zajednička želja je da Ledinačko jezero u budućnosti bude dostupno svima, ali pre svega da to bude sigurno mesto za boravak i povezivanje s prirodom – poručuju iz Nacionalnog parka.

Do tada, i pored velikog interesovanja izletnika, Ledinačko jezero ostaje – ne samo „privatan posed“ – već i potencijalno opasna zona koja čeka svoju drugu šansu.

Ledinačko jezero nalazi se u blizini naselja Stari Ledinci. Nastalo je 1999. godine za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije. Tokom trajanja agresije, oštećene su pumpe u napuštenom kamenolomu Srebro, koje su zatim prestale da pumpaju vodu i tako je nastao jedan od najlepših fruškogorskih bisera. Jezero ima oblik pasulja sa ukupnom površinom od 4 hektara. Najveća izmerena dubina jezera je 50 metara i karakteriše ga čista, zelena i hladna voda.

The post Zašto je Ledinačko jezero „privatan posed“? appeared first on Ozon Media.