Sremska Mitrovica – U vreme kada mobilnim telefonom možemo naručiti večeru, rezervisati let ili platiti parking, redovi ispred banaka i šaltera nekih institucija i dalje ne jenjavaju. Iako gotovo svi računi mogu da se plate „jednim klikom“, svakog meseca svedoci smo dugih kolona građana koji strpljivo čekaju da obave ono što mogu – i iz fotelje.

Pitanje je jednostavno: zašto se i dalje čeka u redovima kada sve može online? Odgovor je – složen. Spoj navika, nepoverenja u tehnologiju, ograničenog pristupa internetu ili digitalnim uređajima, ali i zastarelog sistema koji još uvek neke usluge ne nudi u elektronskoj formi. I naravno – strah od greške.

Mnogi stariji građani se osećaju sigurnije kada račun plate „na ruke“. Njima su papirne uplatnice, pečat i osmeh šalterske službenice garancija da je sve u redu. Digitalna potvrda na ekranu, ma koliko bila zvanična, njima ne uliva isto poverenje. Tako nam je i Milena P. (68), penzionerka, ispričala: „Znam ja da postoji plaćanje preko telefona, ali meni je lakše da dođem i da platim. Dobijem uplatnicu, znam da je gotovo. Nije da ne verujem, ali sam ovako mirna.“

Nekima je problem i pristup tehnologiji – nemaju pametni telefon, nemaju internet, ili jednostavno ne znaju da koriste aplikacije. Iako su neke banke nudile obuke za korišćenje digitalnog bankarstva, to nije zaživelo u širokoj meri. Zorka K. (73), bivša trgovkinja, priznaje: „Meni su deca pokazala kako da koristim mobilnu aplikaciju, ali ja to sve zaboravim. Plašim se da nešto ne pogrešim. U banci bar mogu da pitam.“

I dok neki ne mogu da se snalaze sa tehnologijom, drugi su potpuno digitalizovani. Stefan M. (35), IT stručnjak, kaže: „Ne sećam se kad sam poslednji put platio nešto na šalteru. Sve radim preko aplikacije, bukvalno mi treba minut. Problem je što neke institucije još nisu online i onda ipak moraš fizički.“

Iako tehnologija postepeno menja način na koji obavljamo svakodnevne obaveze, još uvek postoje segmenti u kojima smo primorani da čekamo u redovima. Na primer, Nikola S. (42), privatnik, se žali na to što porezi na imovinu još uvek nemaju QR kod, što znači da se mora fizički ići na šalter. „Gubim vreme na šalterima jer račun za porez na imovinu još nema QR kod. Da ima, ne bih se ovde znojio. Nekima je problem tehnologija, ali nekima i država,“ objašnjava Nikola.

Zajedno sa tehnologijom, potrebno je ulagati i u edukaciju građana. Marina J. (29), studentkinja, veruje da bi se stvar mogla promeniti. „Meni je neverovatno da neko danas još uvek čeka u redu za račun. Mislim da bi trebalo više da se ulaže u edukaciju i da se sve prebacimo online — sve je lakše i brže,“ smatra ona.

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je značajno unapredila elektronske usluge, posebno u oblasti plaćanja taksi i naknada. Na portalu eUprava – ePlati, građani sada mogu instant plaćati takse i naknade za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Poreske uprave skeniranjem NBS IPS QR koda sa jedinstvene uplatnice. Ovaj sistem omogućava da uplata bude odmah vidljiva u sistemu pružaoca usluge, čime se eliminiše potreba za dostavljanjem papirnih potvrda o izvršenoj uplati .Ekapija+4

Sistem Plati na portalu eUprava omogućava građanima da kreiraju jedinstveni platni nalog sa QR kodom, čime se dodatno pojednostavljuje proces plaćanja taksi i naknada.

Međutim, i dalje postoje segmenti administracije koji nisu u potpunosti digitalizovani. Neke opštine i dalje zahtevaju lično podnošenje uplatnica, a elektronski servisi nisu uvek korisnički prilagođeni ili funkcionišu sa povremenim problemima.

Dok sve ne pređe online, šalteri će i dalje biti „mesto susreta“ građana i države. A dok čekamo da i poslednji račun dobije svoj QR kod, možda je vreme da uložimo malo više u digitalno obrazovanje – jer redovi nisu stvar tehnologije, već poverenja u nju.

The post Redovi duži od aplikacije: Zašto i dalje čekamo ispred šaltera? appeared first on Ozon Media.