Ispred dve odlučno ispružene Morfejeve ruke, nesigurno je stajao Neo i zurio prvo u jedan, pa potom u drugi otvoreni dlan. Nije bilo lako tada Neu na filmskom ekranu, a bogme ni nama gledaocima ušuškanim u svojim udobnim foteljama. Ako uzme plavu pilulu, Neo ostaje tu gde jeste - u relativnoj sigurnosti, pažljivo dizajniranoj stvarnosti i blaženom neznanju, ostavljen da veruje u šta i koga god hoće. Ta stvarnost predstavlja komforno ropstvo.