SREMSKA MITROVICA – Iako statistike već godinama govore isto, svako leto nas podseća koliko je vožnja u alkoholisanom stanju opasna, pogubna i krajnje neodgovorna. Nažalost, umesto da broj tragičnih slučajeva opada, mi se i dalje iznova suočavamo sa istim uzrokom – mladi vozači, alkohol, brzina i precenjivanje sopstvenih sposobnosti.

Iako je o vožnji pod dejstvom alkohola već mnogo pisano, potrebno je iznova upozoravati, posebno zbog mladih vozača, koji neretko iz neiskustva precenjuju svoje sposobnosti i rizikuju živote. Statistike pokazuju da najveći broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom prouzrokuju vozači u starosnim grupama od 25 do 34 godine.

Ovih dana, po ko zna koji put, čitamo o saobraćajnim nesrećama u kojima su stradali mladi ljudi, najčešće u svojim dvadesetim i ranim tridesetim godinama. I pored svih upozorenja, kampanja i zakonskih mera, broj saobraćajki sa smrtnim ishodima u kojima je alkohol igrao ključnu ulogu – ne opada.

Zašto?

Jer nije dovoljno imati zakon ako ga ne prati svest.

Mladi ljudi, često pod uticajem adrenalina, društvenog pritiska i želje za dokazivanjem, misle da su neuništivi. Međutim, putevi Srbije ne opraštaju greške. Brzina i alkohol retko praštaju. A brojke su neumoljive – najviše učesnika u nesrećama pod dejstvom alkohola dolazi upravo iz starosnih grupa od 25 do 34 godine.

Letnje vrućine, veći broj automobila, umor, brza vožnja, ali i konzumacija alkohola – sve češće dovode do tragičnih udesa. Tokom ovog leta Srbija je zabeležila više saobraćajnih nesreća, a među stradalima najčešće su upravo – mladi ljudi.

Kazne? Ima ih. Dovoljne?

Zakon jeste jasan: od 10.000 dinara za blagu alkoholisanost, do zatvora i zabrane upravljanja vozilom na godinu dana za teže oblike pijanstva. Ali da li je kazna dovoljna kada roditelji dobiju poziv da im je dete poginulo u saobraćajnoj nesreći? Da li je dovoljno 120.000 dinara kada mladić od 28 godina nastrada jer se neko „dokazivao“ vozeći pijan? Ili kada je kolateralna šteta neko potpuno nevin – biciklista, dete, pešak?

Zakon predviđa i nultu toleranciju za vozače sa probnom dozvolom, profesionalce, instruktore, ispitivače. Međutim, praksa pokazuje da i među njima ima onih koji pokušavaju da „prođu ispod radara“. Neki čak odbijaju alko-test, beže, prkose. A šta se dešava kada se alkohol pomeša sa psihoaktivnim lekovima? Još jedan faktor rizika koji retko ko ozbiljno shvata.

Ko mora imati nultu toleranciju na alkohol?

Zakon propisuje nultu toleranciju na alkohol za određene kategorije:

• Profesionalni vozači, vozači kamiona i autobusa
• Vozači vozila za javni prevoz
• Vozači opasnih materija
• Vozači sa probnom dozvolom
• Motociklisti i vozači skutera (kategorije A1, A2, AM i A)
• Instruktori vožnje, ispitivači, i kandidati za vozače

Za ove vozače i najmanja količina alkohola može značiti isključenje iz saobraćaja i novčanu kaznu.

Alkohol – drugi najčešći uzrok saobraćajnih prekršaja u Srbiji

Po broju prekršaja u saobraćaju u Srbiji, alkohol je odmah iza neprilagođene brzine. Slede nevezivanje pojasa i korišćenje mobilnog telefona u vožnji.

Kazne prema nivou alkoholisanosti

• Blaga alkoholisanost (do 0,2 promila): za većinu vozača tolerisana, ali ne i za one kojima je propisana nulta tolerancija – kazna 10.000 RSD.
• Umerena alkoholisanost (0,2–0,5 promila): 10.000 RSD i isključenje iz saobraćaja.
• Srednja alkoholisanost (0,5–0,8 promila): do 20.000 RSD, 6 kaznenih poena, zabrana vožnje minimum 3 meseca.
• Visoka alkoholisanost (0,8–1,2 promila): do 40.000 RSD, 8 kaznenih poena, zabrana vožnje minimum 4 meseca.
• Teška alkoholisanost (1,2–1,6 promila): 100.000–120.000 RSD ili zatvor, 9 kaznenih poena, zabrana vožnje 8 meseci.
• Veoma teška alkoholisanost (1,6–2,0 promila): zatvor, 14 kaznenih poena, zabrana vožnje minimum 8 meseci.
• Potpuna alkoholisanost (preko 2,0 promila): tretira se kao nasilnička vožnja, sledi zatvor ili rad u javnom interesu, 15–17 kaznenih poena i zabrana vožnje do godinu dana.

Vozači koji odbiju alko-test biće kažnjeni po istom principu kao da imaju visok nivo alkohola u krvi.

Zašto je alkohol toliko opasan u vožnji?

Alkohol smanjuje vidno polje, produžava vreme reakcije i otežava procenu udaljenosti i brzine. Pored toga, utiče i na sluh – pijani vozač kasnije čuje i sporije reaguje. Pri brzini od 50 km/h, razlika u reakciji treznog i alkoholisanog vozača može značiti 58 dodatnih metara kočenja – dovoljno da se izazove teška saobraćajna nezgoda.

The post Kada volan postane oružje: Šta vozači (ne) znaju o alkoholu i kaznama? appeared first on Ozon Media.