U Srbiji je pokrenuta inicijativa koja bi mogla doneti olakšanje hiljadama samohranih roditelja koji godinama ne uspevaju da naplate alimentaciju od bivših partnera. Naime, država planira osnivanje Alimentacionog fonda, iz kojeg bi se privremeno isplaćivala sredstva deci do 18 godina, u slučajevima kada roditelj koji je zakonski obavezan da plaća izdržavanje to ne čini.
Procene pokazuju da oko 200.000 dece u Srbiji ne prima alimentaciju jer se roditelji koji nemaju starateljstvo ne pridržavaju sudskih odluka. Iako zakonske obaveze postoje, njihovo sprovođenje u praksi je često neefikasno. Novi fond ima za cilj da premosti jaz između sudske presude i njene primene, preuzimajući odgovornost za isplatu minimalnog iznosa alimentacije, dok država naknadno potražuje novac od dužnog roditelja.
Pravo na pomoć iz Alimentacionog fonda imaće dete čiji roditelj ne uplaćuje alimentaciju duže od dva meseca. Za razliku od ranije prakse, inicijativu za aktiviranje Fonda neće pokretati roditelji, već javni izvršitelj, koji će obavestiti zakonskog zastupnika deteta da se izjasni o korišćenju sredstava iz Fonda.
Ako staratelj da saglasnost, izvršitelj obaveštava Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koje u roku od 15 dana donosi rešenje i prebacuje sredstva. Ipak, Fond ne isplaćuje pun iznos alimentacije, već samo minimalni, koji iznosi 15% od prihoda koje bi roditelj trebalo da ima, prema proceni suda.
Za ovu svrhu država je već predvidela 500 miliona dinara u budžetu, što je oko 4,2 miliona evra.
Iako je čest izgovor da nemaju odakle da plaćaju, nezaposleni roditelji nisu oslobođeni obaveze izdržavanja. Sud prilikom određivanja visine alimentacije ne gleda samo na status zaposlenja, već i na sveukupnu situaciju – da li roditelj ima druga primanja, imovinu, broj dece, kao i finansijske mogućnosti roditelja koji samostalno podiže dete.
Sud određuje visinu, bez obzira na status zaposlenja
Aleksandra Bogdanović, pravnica iz kancelarije PCLaw, objašnjava da visina alimentacije ne zavisi isključivo od toga da li je roditelj zaposlen. „Sud uzima u obzir više faktora – broj dece, potrebe svakog deteta, prihode drugog roditelja, radnu sposobnost, dodatne izvore prihoda… Čak i kada je roditelj nezaposlen, sud može proceniti da ima sposobnost da doprinosi“, ističe ona.
Minimalni iznos alimentacije za nezaposlene računa se prema minimalnoj državnoj naknadi, a u izuzetnim slučajevima može se dosuditi i manji iznos – ali nikada potpuno osloboditi obaveze izdržavanja deteta.
Ukoliko ne dolazi do dobrovoljnog izmirenja obaveza, moguće je sprovesti prinudnu naplatu prodajom imovine dužnika. Takođe, država može potraživati i kamatu na isplaćena sredstva iz Fonda.
Zaštita prava deteta postaje odgovornost države
Advokatica Nevena Petrović ocenjuje da je ključna prednost Fonda u tome što teret naplate više neće biti isključivo na roditelju koji brine o detetu.
„Do sada su roditelji morali sami da tuže bivše partnere i pokreću emotivno i finansijski iscrpljujuće procese koji često nisu davali rezultate. Nova zakonska rešenja prebacuju odgovornost na državu, što je korak ka efikasnijoj zaštiti prava deteta“, kaže Petrović za Biznis.rs.
Uvođenjem Alimentacionog fonda, Srbija pravi važan iskorak u borbi za prava dece i samohranih roditelja, uz poruku da se zakonske obaveze više ne mogu izbegavati – pa ni kada izostaju mesečna primanja.
Autor: Biznis.rs
The post Kako se naplaćuju dugovanja za alimentaciju od nezaposlenog roditelja? appeared first on Ozon Media.