U svakodnevnoj komunikaciji često kažemo „snaja“, „zet“ ili „prija“, ali kada razgovor zaluta ka izrazu poput „pašenog“, „svojak“ ili „jetrva“, mnogi od nas samo se zbunjeno nasmeše i prećute.

Savremeni način života doveo je do toga da su brojni tradicionalni rodbinski izrazi postali skoro nepoznati, čak i među govornicima srpskog jezika. Nekada je gotovo svaki član porodice, pa i onaj preko više kolena ili braka, imao svoju preciznu jezičku oznaku. Danas? Sve se svede na „neki rođak” ili jednostavno – ime.

Vreme kada se znalo – i govorilo – tačno ko je ko

U patrijarhalnim, proširenim porodicama, ovakva preciznost nije bila stvar jezičke finoće, već nužnosti. Znalo se ko je svekar, a ko dever, ko je jetrva, a ko šurnjaja. Takva jasnoća olakšavala je svakodnevni život, ali i podsećala na složenost porodičnih odnosa i važnost međusobnog poštovanja.

Danas, u vreme nuklearnih porodica, izrazi poput „svojak“ ili „svastić” deluju kao arhaizmi koje više srećemo u literaturi nego u stvarnom životu.

Ko je kome šta? Kratak vodič kroz porodične veze

Za sve one koji se još pitaju – evo male pomoći:

• Jezik koji pamti – i imenuje – sve
• Mnogo više od reči, ovi izrazi su deo kulturnog identiteta. Znati razliku između devera i pašenoga, između jetrve i šurnjaje, znači poznavati tradiciju međuljudskih odnosa.
• U proširenim porodicama, precizno imenovanje nije bilo stvar izbora, već funkcionalna potreba. Danas ih možemo doživeti kao lingvističku zanimljivost – ali i kao vredno nasledstvo.
• Kratak vodič kroz porodične odnose:
• Uže srodstvo i potomci:
• Sin – sin
• Ćerka – ćerka
• Unuk / Unuka – dete vašeg sina ili ćerke
• Praunuk / Praunuka – dete vašeg unuka ili unuke
• Supružnici i roditelji:
• Svekar – otac muža
• Svekrva – majka muža
• Tast – otac žene
• Tašta – majka žene
• Zet – muž ćerke ili sestre
• Snaja / Snaha – žena sina, unuka ili brata
• Braća, sestre i njihovi partneri:
• Brat – brat
• Sestra – sestra
• Dever – brat muža
• Jetrva – žena muževljevog brata
• Zaova – sestra muža
• Svojak / Svak – muž muževljeve sestre
• Šurak – brat žene
• Šurnjaja – žena ženinog brata
• Svastika – sestra žene
• Pašenog / Pašanac / Svak – muž ženine sestre
• Deca braće i sestara:
• Bratanac / Bratanica – sin ili ćerka vašeg brata
• Sestrić / Sestričina – sin ili ćerka vaše sestre
• Roditelji zeta i snahe:
• Prijatelj – otac zeta ili snahe
• Prija – majka zeta ili snahe

Zašto sve ovo ima smisla i danas?

Možda nećemo svaki dan koristiti reči poput „svojak” ili „šurnjaja”, ali poznavanje ovih izraza pomaže da razumemo kako su naši preci gledali na porodicu – kao na široku, složenu i povezanu zajednicu. Takođe, u vremenima kada se sve više govori o očuvanju jezika i kulturnog identiteta, poznavanje starih izraza postaje mali, ali značajan doprinos tom cilju.

Jezik kao ogledalo običaja

Ove reči ne predstavljaju samo gramatičku posebnost – one su deo kulturne slike. Odsustvo njihove svakodnevne upotrebe ukazuje i na promene u porodici, društvu i načinu života. Međutim, njihovo poznavanje može biti korisno, ne samo zbog jezika, već i kao sredstvo za čuvanje kulturnog identiteta.

Zato sledeći put kada vas neko pita: „Ko ti je pašenog?”, možda ćete se nasmejati – ne zbog neznanja, već zato što ste spremni da objasnite.

The post Ko je kome šta u srpskoj porodici? Zaboravljeni izrazi rodbinskih odnosa appeared first on Ozon Media.