Ljubomir Tadić je bio filozof u pravom značenju te reči "ljubitelja mudrosti" jer je bio neka vrsta otelotvorenja aristotelovskog fronezisa - bio je razborit čovek ne samo u smislu prirodne bistrine već upravo u smislu praktične razboritosti kao osnovne ideje praktične filozofije koja u sebi sadrži etiku i politiku, u njihovom produktivnom spoju.