Krajem 19. veka, na svetu su postojala tri univerzitetska sistema: nemački, francuski i engleski. Sva tri su imala ove zajedničke karakteristike: slobodu od crkvene kontrole, ukidanje naslednih prava na nastavničke pozicije, jasno razlikovanje sekundarnog i visokog obrazovanja, i centralno mesto za moderne prirodne, društveno-humanističke i tehničke nauke u kurikulumu. Otprilike kao i danas. Ali, bilo je i razlika među njima.