У мирису врањанског пропећа сабрана је читава једна епоха – топлина огњишта, шкрипа дрвених подова под тешким корацима домаћина и тиха песма жена које у рано јутро месе тесто док се кроз пенџер назире први дим из димњака. Ова златна пита, с мирисом масти и сиром што се топи под прстима, није само јело, она је сећање на детињство.