Pčelarstvo, iako često posmatrano kao tiha i romantična grana poljoprivrede, danas se suočava sa ozbiljnim izazovima koji prete da ugroze njegov opstanak. Uloga pčela u prirodi je nezamenjiva – one ne samo da proizvode med, već obezbeđuju oprašivanje biljaka i tako direktno doprinose prehrambenom lancu i biodiverzitetu. Međutim, pčelari širom Srbije i regiona, upozoravaju na sve teži položaj ove delatnosti. Klimatske promene, trovanja pesticidima, sve niža otkupna cena meda, loša zakonska regulativa, bolesti pčelinjih zajednica, i nedostatak sistemske podrške – samo su neki od problema sa kojima se svakodnevno bore. Sve to dolazi u trenutku kada je društvena i ekološka vrednost pčelarstva veća nego ikada. Upravo zbog toga, skupovi poput „Pčelarskog dana lipe“ u Sremskoj Mitrovici postaju ključna mesta ne samo za razmenu znanja i iskustava, već i za artikulisanje zajedničkih stavova i borbu za bolji status pčelara.
Sremska Mitrovica – U organizaciji Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine i Pčelarskog društva iz Sremske Mitrovice, po treći put u ovom gradu održana je manifestacija „Pčelarski dan lipe“. U prepoznatljivoj atmosferi Gradske kuće okupili su se pčelari iz svih krajeva Vojvodine, kao i gosti iz Hrvatske i Rumunije, čime je događaj još jednom potvrdio i svoj međunarodni karakter.
U ime Grada, prisutne je pozdravio Radosav Panić, v.d. načelnika Gradske uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, ističući značaj ovakvih susreta ne samo za poljoprivredu i pčelarstvo, već i za međuregionalnu saradnju i lokalni turizam.
Skup je imao i edukativni i turistički karakter – pčelari su obišli Frušku goru, manastire i znamenitosti Sremske Mitrovice, dodatno se povezujući sa prirodom, istorijom i tradicijom ovog kraja. Sama manifestacija, kako ističu organizatori, polako prerasta u tradiciju i sve snažnije pozicionira grad na Savi kao centar pčelarske saradnje i razmene znanja.
Na sastanku je bilo reči o ključnim problemima sa kojima se suočava pčelarska zajednica u Vojvodini. Govorilo se o niskim otkupnim cenama meda, sve češćem trovanju pčela usled upotrebe neadekvatnih pesticida, neodgovornom gajenju poljoprivrednih kultura i nepovoljnim vremenskim uslovima koji su poslednjih godina uzrokovali velike gubitke u košnicama.
Blagoje Rodić, predsednik Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, dolazi iz Temerina. On je u svom obraćanju naglasio:
„Ovde smo u Sremskoj Mitrovici treći put, i uvek nas lepo dočekaju. Danas obeležavamo dane lipe, jedan od najvažnijih perioda za pčelare. Lipov med je jedan od najaromatičnijih i najcenjenijih. Kada se stvore uslovi, lipa je izuzetno zahvalna medonosna biljka. Ovde se okupilo oko 60 predstavnika svih pčelarskih udruženja iz Vojvodine. Došli su gosti iz Hrvatske, i Rumunije. Ovakvi susreti omogućavaju razmenu informacija, upoznavanje i druženje.“
Stanko Čuljak, predsednik Hrvatskog pčelarskog saveza i predsednik Saveza pčelarskih udruga Vukovarsko-sremske županije, poručio je sledeće:
„Na moju veliku sreću, ovo nije prvi put da sam u Sremskoj Mitrovici. Već smo imali prilike da zajedno obeležimo dane lipe na ovom lepom mestu i uvek se rado vraćamo. Mi pčelari, a i naše pčele, ne poznajemo granice – zato ni pčelari ne bi trebalo da ih poznaju, posebno u ovim teškim vremenima. Razmena znanja, iskustava i tehnika između nas mora biti neprekidna i obostrana, jer samo tako možemo odgovoriti na promene koje donose vreme, tržište i svet oko nas. U poslednje vreme suočavamo se sa dva izuzetno ozbiljna problema. Prvi je klimatski – zbog vremenskih uslova sve je teže održati jake i zdrave pčelinje zajednice koje će biti spremne za sezonske izazove. Medenje je postalo vrlo nepredvidivo i nestabilno. A onda, kada pčele i daju nešto meda, dolazimo do drugog, možda i većeg problema – nemogućnosti plasmana i prodaje tog meda. Tržište nudi cene koje ne pokrivaju ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli ulaganja ili zaradu. Kao posledica toga, sve veći broj pčelara smanjuje broj košnica, ili – kako stare – napušta pčelarstvo. Ono što je najtragičnije jeste što mladi u ovakvim uslovima ne vide perspektivu. Nekada je bilo normalno da sin preuzme pčele od oca, ali danas se to dešava sve ređe. Ako ne zaustavimo ovaj trend, pitanje je ko će uopšte ostati da brine o pčelama i prirodi.“
Grbić Goran, član pčelarskog udruženja iz Sremske Mitrovice i jedan od domaćina skupa, istakao je važnost ove manifestacije i podrške koju su dobili od lokalne samouprave:
„Domaćini smo ovog skupa već treću godinu zaredom. Zahvaljujem se gradskim vlastima koje su nam izašle u susret da možemo da organizujemo ovakvo okupljanje na jednom novom i dostojnom mestu. Naš grad smo predstavljali i u Rumuniji, i u Hrvatskoj, ali i širom Srbije. Svake godine dolazi sve više pčelara, što pokazuje koliko je ova manifestacija značajna. Prošlogodišnja sezona je bila relativno pogodna, ali ova sada donosi velike izazove.“
Govorio je i o angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, koji je inicirao sastanak sa predsednicom Vlade AP Vojvodine, na kom je predstavljen celokupan obim problema u kojima se našlo pčelarstvo u pokrajini:
„Zatražen je i sastanak sa predsednicom Vlade Republike Srbije. Znaju na čemu radimo. Situacija je ozbiljna – pčelarstvo je zapalo u svojevrsni ćorsokak, kako zbog vremenskih neprilika, tako i zbog sveopšte ekonomske i sistemske neuređenosti. Gubici su ogromni i teško se nadoknađuju. Zbog toga je Savez predložio da se razmotri proglašenje elementarne nepogode, kao i uvođenje mera pomoći koje bi makar delimično nadoknadile štetu.“
Grbić je posebno naglasio značaj pčelarstva za ukupnu poljoprivrednu i ekološku stabilnost:
„Pčelarstvo je ključna karika u lancu poljoprivrede. Pčele oprašuju biljke, doprinose kvalitetu i kvantitetu prinosa, i samim tim direktno utiču na ishranu, ekonomiju i biodiverzitet. Zbog toga se moraju tretirati kao strateški resurs.“
Grbić je ukazao i na specifične probleme koji su pogodili pčelare na terenu. Vremenske prilike su bile nepovoljne tokom cvetanja bagrema – u nekim krajevima padala je čak i sneg u to vreme, dok su ove godine vlažni uslovi onemogućili punu pašu. U mnogim delovima praktično nije ni bilo medonošenja.
„Sada nam predstoji paša lipe, ali i tu se suočavamo sa problemima. Nacionalni park Fruška gora, koji je ranije nudio mogućnost korišćenja pašnjaka bez posebnih troškova, sada je uveo nove nadoknade – i to ne za pašu, već za korišćenje vozila koja se koriste za prevoz košnica. Postavlja se pitanje: kako da postavimo kontejnere ako ne možemo da pristupimo terenu? Čak su nas pitali zašto su košnice postavljene na zemlji – pa zato što ih nismo mogli transportovati vozilima do optimalnih lokacija.“
Dodaje da su se već oglasile i institucije poput SPOS-a i drugih relevantnih tela, ali do sada nisu preduzete konkretne mere koje bi olakšale položaj pčelara.
„Pčelari dolaze na Frušku goru da bi sakupljali lipov med – to je prirodni ekosistem kojem mi doprinosimo. Znamo da je ovo područje jedno od najvećih pod lipom u Evropi. Ipak, i dalje se suočavamo s administrativnim i finansijskim preprekama. Podsetiću da je Frušku goru pre dve godine pogodilo katastrofalno nevreme koje je uništilo mnoge stabla. Sada imamo nove troškove oko korišćenja zemljišta – sve to u vreme kada je pčelarstvo u najtežem periodu.“
Na skupu je bilo reči i o konkretnim predlozima kako unaprediti status pčelara i omogućiti im bolji položaj kroz sistemsku podršku, uključujući subvencije, poreske olakšice i pravnu zaštitu od nelojalne konkurencije i trovanja pčela. Učesnici su izrazili nadu da će državni organi uvažiti zahteve koji dolaze sa terena.
Radosav Panić, v.d. načelnika Gradske uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, istakao je planove Grada za dodatnu podršku pčelarima:
„Ono što je karakteristično za naš grad jeste to da u okviru aktivnosti Agencije za biznis i kupce, koja deluje na teritoriji Sremske Mitrovice pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine i u saradnji sa lokalnom samoupravom, planiramo dodatne korake ka podršci pčelarima.
Konkretno, ove godine planiramo organizaciju manifestacije ‘Dani meda’, koja bi trebalo da se održi na jesen – tokom septembra ili oktobra. Time želimo da otvorimo još jedan kanal promocije i prodaje za pčelare ne samo sa teritorije Srema, već i iz cele Vojvodine.
Cilj nam je da im omogućimo da izlože svoje proizvode, ostvare prihod, ali i da kroz dijalog sa gradskim i pokrajinskim institucijama dođemo do konkretnih rešenja – kako da im olakšamo pristup potrebnoj dokumentaciji, kao i da radimo na smanjenju troškova za dobijanje dozvola i sertifikata za plasman pčelarskih proizvoda.“
„Pčelarski dan lipe“ još jednom je pokazao da pčelari nisu samo proizvođači meda – oni su čuvari prirodne ravnoteže, lokalne tradicije i budućnosti poljoprivrede. Iako suočeni sa ozbiljnim izazovima, ostaju okupljeni, informisani i spremni da se zajednički bore za opstanak jedne od najvažnijih grana savremenog agrara.
The post Pčelarski dan lipe u Sremskoj Mitrovici: Pčelari u borbi za opstanak appeared first on Ozon Media.