Spletom okolnosti, u noći između 28. februara i 1. marta, bio sam u niškoj Hitnoj pomoći. Video sam veliki broj studenata koji su dolazili da im se saniraju rane od hodanja. Neko krvavih stopala, neko povređenih kolena, ali svi sa osmehom na licu. Nisam mogao da se otmem utisku da smo tu decu izneverili i da im dugujemo dvostruko izvinjenje.