S obzirom na to da se i kod kiča i kod religije radi o osećanjima, to je penetracija prvog u drugo moguća, očekivana i efikasna. Kič se uvek uspeva uvući u celokupan svetački ikonološki materijal koji čini unutrašnju opremu crkava. U dobro „zašećerenoj“ formi religijski kič se predstavlja kao prototip saharinskog modela kiča.