Nekako s proleća 2023. deprimirano sam napisao kako se Novi Sad i ja više ne (pre)poznajemo. Metaforički, ali i bukvalno. Kako to? Svako pre podne, u sedam hiljada brzih koraka, obilazio sam grad. Obavezno bih zastao kraj spomenika ponosnom Miletiću, namignuo njegovom podignutom laktu. Nisam siguran da gomile ljudi što svakodnevno, poput zunzara trgom prozuje, shvataju značaj njegove stisnute pesnice. Starosađani znaju!