Пашињан наставља са својим пројектом конструкције новојерменског идентитета у коме би он вероватно био неки ,,отац отаџбине", нека врста новог Ататурка, односно реформатора који је застареле и данас непознате или људима тешко познате аспекте цркве и друштва уништио, а довео до нечега наводно саморазумљивог.