Konačno se pojavio neki znak od direktora Studentskog kulturnog centra, Slavoljuba Veselinovića, koji je na toj poziciji više od decenije. „Likovao je kad je policija došla da izbaci studente iz SKC-a“, pišu mediji, a mogli smo da ga vidimo i čujemo kako govori u jutarnjem programu na televiziji Pink. Dakle, čovek postoji, nije izmišljena ličnost, iako bi mnogi mogli da pomisle suprotno, s obzirom na to koliko je Slavoljub Veselinović sve ove godine bio tih, a na tako važnom mestu. Ne odaziva se na pozive medija, a čak i kad to znate i uporni ste da ostvarite komunikaciju zbog važnih pitanja iz njegove nadležnosti, oni koji poznaju njegovu rutinu reći će vam da je to jalov posao. Tu i tamo za njegovo ime može da se čuje – recimo da je podržao Salon stripa. Ali tek kada su studenti blokirali, odnosno „oslobodili“ SKC, javnost je možda više obratila pažnju na upravu SKC-a i problem netransparentnosti ove institucije. Da recimo dokumenta koja bi po zakonu trebalo da budu dostupna javnosti nisu dostupna. Studenti su pokušali da kontaktiraju upravu SKC-a – bez rezultata. „Uz sve naše apele direktoru, upravi i zaposlenima SKC-a, još uvek nemamo svu potrebnu dokumentaciju, koja uključuje pre svega Statut, finansijskeizveštaje i spisak članova Upravnog odbora“, pisali su studenti u svojim saopštenjima. Pisali su i da je nepoznati muškarac razbio staklo na vratima SKC-a. Obaveštavali su javnost o zatečenom stanju u instituciji, programima koje prave, i podsećali da su uskraćeni za konkretnu komunikaciju sa upravom, da su prepušteni maglovitom tlu poslovanja ove kulturne ustanove. Ali došlo je i Slavoljubovih „15 minuta slave“. U sadejstvu sa Predragom Sarapom, na Pinku je plasirao neistine o studentima i kriminalizovao ih, predstavljajući ih kao lopove i nasilnike koji su uzurpirali SKC – instituciju koja bi, po svom nazivu, trebalo upravo njima da pripada. O Slavoljubu opet nismo saznali ništa novo, do onoga što je već poznato. Da je kadar Socijalističke partije Srbije još iz vremena Slobodana Miloševića i u fotelju direktora SKC-a prvi put je seo 1993. godine. Uspeo je ovu kulturnu i kultnu ustanovu, nekada poznatu po brojnim izložbama, koncertima i predstavama, da drži zarobljenom i neaktivnom u kontinuitetu već 15 godina, dok je na mestu v. d. direktora proveo čak tri decenije, sa jednom kratkom pauzom. „Vreme“ je o Veselinoviću pisalo 2003. godine, jer se ispostavilo da se 1996, u vreme prvog mandata u SKC-u, našao na spisku ljudi koji su zaobišli zakonske odredbe o učešću na javnom konkursu za radio-frekvencije. On je tada potpisao ugovor u ime Radija SKC. Tokom devedesetih, rad čuvenog konceptualnog umetnika Brace Dimitrijevića – kamena ploča na kojoj piše „Ovo bi moglo biti mesto od istorijskog značaja“, postavljena na fasadu SKC-a – nestala je, ali ni o tome nije želeo da govori za medije. Kada je drugi put došao „na mesto direktora SKC-a 2008, odmah je ukinuo kolegijum i upotpunosti preuzeo vlast, do najsitnijih detalja. Time on vlada SKC-om već 7+17, dakle 24 godine“. I – likuje.