Premršavim ručicama devojčica steže plehanu posudu stojeći poslušno u redu sa vršnjacima, dok su oko njih ostaci nekadašnjeg grada pretvoreni u ruševine i pepeo. Odavno je zaboravila šta znači bezbrižna igra, u školu ne ide već dve godine, boji se da baš tu gde čeka ne bude ubijena, a kod kuće gleda roditelje kako se guše u suzama jer im je svima, i najmlađima, mesecima na umu samo jedno - ne šta će, nego da li će tog dana uspeti nešto da pojedu. A Izrael na sve to kaže: "Nema gladi"?!