U večitoj potrazi za čvrstim uporištem, ljudi su u svim vremenima skloni da opisuju pesnika kao nekog čudesno velikog čoveka čije su noge na zemlji dok mu glava nestaje u oblacima. Otuda oni silni slavoluci i pesnički trgovi koji, pozivajući se na učitanu moć, služe da daju legitimitet i sjaj nekoj ideji ili kakvom događaju. To je iluzija proizašla iz skrivenih želja, a koja nema ničeg zajedničkog sa stvarnošću. U zbilji, pesnik nije nikakav div, nego je tek više ili manje živopisna ptica u kavezu svoje egzistencije. Mnogo bliži ljudima nego bogovima.