Trideset godina. Toliko je prošlo od "Oluje". Toliko i ja brojim godina. Strašna cifra, okrugla, teška, velika. Trideset leta od mog prvog daha, od prvih detonacija, od one kolone koja mi se nije urezala u sećanje, ali mi je obeležila život. Kažu, svako nosi svoj teret. Moj je stao u jedan rođendan. U jedan datum koji, gde god da ga slavim, uvek miriše na prašinu sa seoskog puta, na gorku tišinu posle priče, na saputnike kojih više nema, na uzdah skriven iza osmeha. Trideset godina kasnije, još uvek ne znam kojoj zemlji pripadam. Znam samo da smo preživeli. A ova trideseta je i moja, i njihova, i svih onih kojih više nema.