Kerol iz Kenije došla je u Srbiju preko agencijskog programa za sezonske poslove u poljoprivredi.

Mnogi nikada neće obići Afriku, ali Afrikanci u Srbiji donose svoja iskustva i uče nas o svetu. Jedna od njih je Kerol iz Kenije, čije iskustvo u Sremu i Srbiji pokazuje koliko upornost, hrabrost i prilagodljivost mogu biti ključni za novi početak.

Caroline Reno – Kerol je, sa svojih 31 godinu, napustila rodnu Keniju i upustila se u nepoznato. Pre dolaska u Srbiju, bila je preduzetnica u Keniji, bavila se prodajom kućnih potrepština i transferom novca. Kada joj je posao počeo da opada, odlučila je da istraži mogućnosti rada u inostranstvu.

“Želela sam da radim međunarodno, ali putovanja u SAD, Kanadu ili Australiju su bila previše komplikovana. Onda sam pronašla Srbiju – zemlju poznatu po gostoprimstvu i gde se može dobiti vizu za šest meseci sa minimalnim zahtevima,” kaže Carol.

Dolazak u Srbiju realizovan je preko agencijskog programa koji zapošljava radnike za sezonske poslove u poljoprivredi. “Videla sam na internetu oglas za branje paprika u Srbiji. Delovalo je u redu, još i putovanje i upoznavanje nove države. Odlučila sam da probam, pa šta bude.”

Kerolino prvo iskustvo bio je rad na farmi u Manđelosu, od oktobra do decembra. “Radili smo na minus temperaturama, što nikada ranije nisam doživela. U Keniji nikada nismo videli sneg; sve što sam znala bilo je sa televizije i iz knjiga. Bilo je teško, ali sam izdržala,” priseća se.

Pored fizičkih izazova, naišla je i na problem neisplaćenog rada: “Bilo je devastirajuće jer nam agencija nije platila deo zarade, a morali smo sami da tražimo novi posao. Nas 36 iz Kenije morali smo da pitamo ljude: ‘Znate li gde mogu naći posao?’”

Socijalna izolacija u početku bila je veliki izazov: “Teško je bilo jer smo bili samo farma, smeštaj, farma… Nismo mogli da komuniciramo sa ljudima. Ali sada mogu da kažem da je Srbija dobra. Ljudi su prijateljski i spremni da pomognu. Imam prijatelje u Šašincima, Mitrovici, Šidu, i opet u Manđelosu.”

Šetajući kroz Sremsku Mitrovicu, videla sam reklamu na bilbordu za posao u mesnici Nedeljković u Šašincima i odlučili smo da probamo.” Kerol je pozvala broj sa bilborda, uspela da dogovori razgovor za posao, a ubrzo nakon toga i konkretan angažman.

Danas je prezadovoljna poslom i platom. “Imam dovoljno novca za sve svoje potrebe. Plata je redovna, imam svoj smeštaj, prijatelje, i dovoljno za druženje, sve svakodnevne troškove, pa čak i da uštedim,” kaže Carol. Posle godinu dana rada u Šašincima, uspela je da sakupi dovoljno novca da poseti svoju porodicu u Keniji. Putovanje do njene zemlje košta oko 2.000 evra, ali sada je finansijski spremna i može da ostvari taj dugoočekivani susret sa porodicom.

Dolaskom u Šašince i Sremsku Mitrovicu, iskustvo joj je postalo stabilnije. Naučila je da se prilagodi novoj kulturi i hrani – dok u Keniji osnovna hrana uključuje kukuruz i ječam, u Srbiji je to hleb.

“U početku mi je bilo teško, ali sada uživam u lokalnoj kuhinji. Trudim se da zadržim svoje navike iz Kenije, ali moram da priznam i da sam ovde počela da jedem svinjetinu,” kaže Kerol.

Radni dani su osam sati, a slobodno vreme koristi za odlazak u Sremsku Mitrovicu. “Ljudi ovde nas tretiraju dobro, obezbedili su nam hranu, odeću i obuću kada smo stigli. Osećam se sigurno i kao kod kuće,” dodaje.

Kerol aktivno uči srpski jezik, a osnovne fraze koristi svakodnevno: “Hvala, dobar dan, kako si – to koristim svaki dan na poslu i u komunikaciji sa ljudima.”

Njeni roditelji su podržali odlazak: “Kultura u Keniji je takva da kada završite školu imate slobodu da idete gde želite, sve dok ste odrasli i sposobni za samostalan život.”

Razlika između Kenije i Srbije je očigledna – populacija u Keniji je oko 54-60 miliona, dok Srbija ima oko 6-7 miliona. “Srbija je mala zemlja, ali u razvoju. Ljudi su prijateljski i pomažu, a ja se ovde osećam dobrodošlo. Moji prijatelji iz Kenije žele da dođu ovde jer smatraju Srbiju lepom zemljom,” kaže Carol.

Trenutno u Srbiji boravi nekoliko desetina Kenijaca, uglavnom preko agencijskih programa za sezonske poslove u poljoprivredi, poput branja voća i povrća. Nakon završetka tih poslova, mnogi nastavljaju da traže radne prilike u različitim delovima zemlje.

Prema informacijama iz januara 2024, Kenija i Srbija pregovaraju o bilateralnom sporazumu koji bi omogućio zapošljavanje do 20.000 Kenijaca u Srbiji, uglavnom u građevinarstvu i uslugama.

U Sremskoj Mitrovici, Šidu i Šašincima, gde je boravila Kerol, Kenijci su postali prepoznatljiva zajednica. Mnogi su uspeli da se stabilizuju i integrišu u lokalnu zajednicu.

The post Iz Kenije došla da bere papriku u Manđelosu, sada živi u Šašincima i planira da ostane appeared first on Ozon Media.