U ranu jesen '87, samo nekoliko meseci nakon sticanja punoletstva, obreo sam se u Novom Mestu u Sloveniji na odsluženju vojnog roka. Vrlo brzo sam razumeo dve stvari. Prva je da je koncepcija "svi smo mi armija" najveća moguća glupost, a verujem da je stepen moje smotanosti pomogao i mojim sredovečnim oficirima da, nakon više decenija službe u JNA, to shvate. Čovek u životu nije rođen da zna sve, zapravo, svako od nas sposoban je za nekoliko profesija. A ja svakako nisam rođen da budem vojnik. Druga stvar koju sam razumeo šetajući se kao "gušter" prilikom retkih izlazaka u grad, bila je da vojni rok služim ne u drugoj zemlji, već na drugoj planeti. Ne mislim ništa loše - naprotiv. Vekovni uticaj Austro-Ugarske jasno se mogao videti u ovom lepom, ali od Beograda sasvim drugačijem mestu. Red, rad i disciplina, radnim danom retko si koga mogao videti u kafiću. I izrazito lepe devojke, ali to nažalost nije tema ovog teksta.