Prema važećem Zakonu o prekršajima, odgovornost za saobraćajne prekršaje ne snosi isključivo vozač, već u određenim okolnostima i vlasnik vozila, roditelji maloletnika ili odgovorna lica u pravnim subjektima. Upravo ova odredba često stvara dileme i komplikacije u praksi.

Sudovi u postupku odlučivanja moraju precizno da utvrde ko je odgovoran, što prekršajni proces čini složenim. Najveći izazov javlja se kada vozač nije zatečen na mestu izvršenja prekršaja, već je prekršaj registrovan tehničkim sredstvima – kamerama, radarima ili drugim automatizovanim sistemima.

U takvim situacijama vlasnik vozila može biti pozvan na odgovornost, čak i ako on lično nije upravljao automobilom. Ako se radi o službenim vozilima, pitanje odgovornosti može pasti na direktora firme ili lice zaduženo za vozni park.

Pravna praksa pokazuje da ovakvi slučajevi često završavaju dugotrajnim postupcima u kojima sud mora da utvrdi da li vlasnik vozila može dokazati ko je upravljao automobilom u trenutku prekršaja. U suprotnom, sankcija može biti izrečena upravo njemu.

Najčešći saobraćajni prekršaji i kazne

Pored pitanja odgovornosti, u praksi se najčešće pokreću postupci za sledeće prekršaje:

• Prekoračenje brzine – kazne od 3.000 do 120.000 dinara, u zavisnosti od prekoračenja; za preko 50 km/h predviđen je i zatvor do 30 dana, 15 kaznenih poena i zabrana vožnje.
• Vožnja pod dejstvom alkohola – od 10.000 dinara za niže vrednosti alkohola u krvi, do zatvora i zabrane vožnje za preko 1,2 ‰.
• Vožnja pod dejstvom droga – kazna 100.000 do 120.000 dinara ili zatvor, 15 kaznenih poena i zabrana vožnje.
• Prolazak kroz crveno svetlo – 20.000 do 40.000 dinara, 6 kaznenih poena i zabrana do 3 meseca.
• Nevezivanje pojasa – 10.000 dinara.
• Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje – 10.000 dinara.
• Vožnja neregistrovanog vozila – 20.000 do 40.000 dinara, zabrana vožnje 3 meseca i mogućnost zatvora do 30 dana.
• Nepropisno parkiranje – od 5.000 dinara, a u težim slučajevima i do 10.000 dinara.
• Skrivanje ili prekrivanje tablica – 100.000 do 120.000 dinara ili zatvor do 60 dana.
• Odbijanje alkotesta ili testa na droge – 100.000 do 120.000 dinara ili zatvor do 60 dana, 15 kaznenih poena i zabrana vožnje najmanje 9 meseci.

Za ponavljače težih prekršaja predviđena je i mera privremenog oduzimanja vozila, dok vozač koji sakupi 18 kaznenih poena u roku od dve godine ostaje bez dozvole.

Iako se prekršaji smatraju blažim oblikom kaznenih dela, posledice po vozače i vlasnike vozila mogu biti ozbiljne. Od visokih novčanih kazni i kaznenih poena, preko zabrane upravljanja vozilom, pa sve do trajnih posledica kroz upis u prekršajnu evidenciju. Najveća dilema u praksi ostaje – ko je odgovoran kada vozač nije uhvaćen na mestu prekršaja – što sudovima i dalje donosi složene odluke, a građanima neretko i neočekivane kazne.

The post Ko plaća kaznu kad vozač nije zaustavljen? Evo ko sve može da odgovara za saobraćajni prekršaj! appeared first on Ozon Media.