Jedno od najčešćih pitanja kod saobraćajnih kamera glasi: da li je dozvoljeno snimati lica u vozilu, ili se sme snimati samo tablica i brzina? Odgovor nije jednostavan — postoje zakonski okvir, sudska praksa i tehničke granice koje se moraju poštovati.

Zakonski okvir: šta kamere smeju da snimaju i ko je odgovoran?

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima

• Član 247 propisuje da je vlasnik vozila dužan da na zahtev policije dostavi podatke o osobi kojoj je dao vozilo na upravljanje. Ako to ne učini, sledi kazna od 15.000 do 30.000 dinara ili zatvor do 30 dana. To znači da i kada kamera snimi samo automobil, a ne lice vozača, odgovornost pada na vlasnika da prijavi ko je upravljao vozilom.
• Zakon predviđa i da kamere za snimanje saobraćaja mogu biti postavljene na stubovima i nosačima signalizacije, pod uslovom da ne ugrožavaju vidljivost znakova. Njihov primarni zadatak je nadzor brzine, prolaska kroz crveno i drugih prekršaja.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

• Ovaj zakon štiti prava građana kada je u pitanju obrada njihovih podataka, pa i video-snimaka.
• Ako je lice na snimku prepoznatljivo, to spada u obradu podataka o ličnosti i podleže pravilima – snimanje mora biti opravdano, svedeno na najmanju meru i transparentno.
• Javne institucije, poput policije, imaju zakonski osnov za ovakvo snimanje jer je cilj zaštita bezbednosti i sprovođenje zakona. Međutim, snimak ne sme da se koristi u svrhe koje prevazilaze zakon.
• Kada je u pitanju privatni video-nadzor (npr. kamera na kući ili firmi), obavezno je obaveštenje da prostor pokriva kamera, a snimanje se sme koristiti samo za bezbednosne svrhe.

Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova

Kada zakon ne predviđa detaljno neki slučaj, tada se primenjuju odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ovaj zakon uređuje način na koji MUP prikuplja, čuva i obrađuje podatke, uključujući fotografije i video-snimke.

Time se jasno stavlja do znanja da policija ima pravo da koristi snimke kamera kao deo svojih evidencija, ali uz obavezu da se poštuju pravila o zaštiti podataka o ličnosti.

Granice i praktična primena

• Kamera ne sme da „traži“ lice vozila, ali može slučajno uhvatiti lice ako to bude prirodni deo slike dok beleži tablicu i brzinu ili drugi prekršaj.
• Ukoliko se sa snimka jasno uoči prekršaj vezan za ponašanje vozača (npr. nevezan pojas, upotreba mobilnog telefona), takav kadar može biti iskorišćen kao dokaz u prekršajnom postupku.
• Snimak sa auto-kamere (dashcam) može da se koristi na sudu kao dokaz, ali sud ocjenjuje kvalitet snimka, verodostojnost originala i da li je snimak pribavljen zakonito.
• Praksa: kamera snimi vozilo, obaveštava se vlasnik, koji je dužan da prijavi vozača. Ako ne učini ili nije u stanju, vlasnik preuzima odgovornost, ali bez kaznenih poena.

U jednom predmetu u Srbiji (centralni region), kamera zabeležila vozilo pri prekoračenju brzine. Vlasnik je tvrdio da nije bio za volanom, već član porodice, koji odbio da prizna. Sud je odlučio da vlasnik isplati kaznu, ali bez kaznenih poena, jer je dužan po zakonu da pruži podatke o vozaču. Ovaj primer ilustrira da pravni sistem stavlja teret odgovornosti na vlasnika ako vozač ne bude identifikovan.

Da li kamera sme da snimi lice vozača? Da — ali ne kao primarni cilj, već slučajno pri beleženju prekršaja. Snimak može postati dokazni elemenat ako je jasno vidljivo ponašanje vozača (npr. nevezan pojas).

Ako vozač prizna — kazna i poeni idu na njega. Ako ne prizna, a vlasnik ne prijavi — vlasnik snosi novčanu kaznu (veću), ali bez kaznenih poena.

The post Da li kamera sme da zabeleži vaše lice u kolima? Ne prijavite vozača — platićete skupo appeared first on Ozon Media.