To, u stvari, može da se shvati kao neka vrsta eksperimenta: gledam istovremeno u vest o studentu Ognjenu, koji je bio na jednom od presretnutih brodova Flotile za Gazu; gledam u objavu predsednika svoje zemlje, gde izražava zadovoljstvo što divani s Netanjahuom i sklapa sporazume "važne za buduće odnose", u trenutku kad svet najzad diže glavu iz peska, s njom i glas protiv genocida; i gledam u Petričićevu karikaturu, na kojoj neki naš zemljak, ponosan i raznežen, grli na dnu okeana gvozdenu kuglu s gordim licem spomenutog vašarskog šibicara koji sebe naziva državnikom. Radar za beleženje reakcije, izložen tim trima prizorima, beleži celi spektar emocija, odjednom. A nije nimalo normalno osećati sve odjednom. Mi živimo već jako, jako dugo izloženi tom rolerkosteru svakodnevno.