Na krajnjem jugozapadu Grčke, u zagrljaju svetlosti, talasa i vetra, smešten je Zakintos – mesto koje vas najpre obori lepotom, a potom osvoji autentičnim karakterom. Šarm ostrva je u slojevima: boje mora koje deluju nestvarno, bele stene kao drevni čuvari, beskrajni maslinjaci, osmesi meštana, mirisi citrusa i pesma zrikavaca. Iznad svega, ovo je ostrvo energije – mladalačke, sirove i autentične.
Mnogi Zakintos vežu za noćni život i žurke u Laganasu. Tačno je – Laganas je epicentar zabave, sa neonskim svetlima i klubovima. Ali, već nekoliko kilometara dalje počinje druga priča: tih, porodičan, iskonski grčki ambijent. Cilivi (Tsilivi), Alikanas i Alikes su izbor za mir, duga jutra na plaži i večeri pod maslinama. Istočna obala nudi niz porodičnih plaža – peščanih i šljunkovitih, sa kristalno čistim morem.
Vidikovac iznad Navagio plaže (Shipwreck Beach), jedne od najpoznatijih u Evropi, pruža prizor koji se ne zaboravlja: strme bele litice koje se obrušavaju u tirkiz, i napušteni brod na belom pesku. Zbog bezbednosti, pristajanje na Navagio je periodično ograničeno/zabranjeno; lepotu posmatrajte s mora ili – još bolje – sa vidikovca iznad.
Za mirniji doživljaj, potražite Mizithres (Mizitres) – stene piramidalnog oblika na jugozapadu ostrva. Pristup traži malo truda, ali nagrada su tišina, visina i zapanjujuće boje.
Zakintos je i ostrvo maslina. Više od dva miliona stabala čini ga jednim od najzelenijih grčkih ostrva. Neka maslinova stabla su stara i preko 1.000 godina. Lokalno maslinovo ulje je izuzetnog kvaliteta; mnoge porodice gaje sopstvene maslinjake i prave ulje – ne kao posao, već kao način života.
Obale Zakintosa zapljuskuje Jonsko more, poznato po mlečno plavoj nijansi nastaloj refleksijom svetlosti kroz mikro čestice krečnjaka. U zavisnosti od doba dana i ugla svetlosti, more menja boje – od svetloplave do tirkizne, gotovo fluorescentne. Zapadna obala je divlja i dramatična, sa skrivenim uvalama dostupnim isključivo brodićima.
Južne plaže Zakintosa deo su prirodnog staništa morskih kornjača kareta-kareta. Tokom leta polažu jaja na pesku, a susret sa njima moguć je na izletima oko ostrvca Maratonisi – često zvanog „ostrvo kornjača“. Plovidba uz poštovanje pravila zaštite prirode donosi prizore koji se pamte.
Zakintos je kroz vekove menjao vladare: Vizantinci, Normani, Mlečani, Turci, potom Britanci. Poseban trag ostavila je Mletačka republika (1484–1797), kada ostrvo dobija nadimak „Fiore di Levante“ – Cvet Istoka. Posle kratkih francuskih i rusko-turskih epizoda, pod britanskom je upravom do 1864, kada se sa ostalim Jonskim ostrvima priključuje modernoj Grčkoj. Istorijski slojevi danas su bogatstvo koje dodaje dubinu doživljaju ostrva.
Klima na Zakintosu je blaga. Leta su topla, ali prijatna zahvaljujući vetrovima i zelenilu; zime retko idu ispod 10°C. Septembar i oktobar su idealni za posetu: oko 25°C u vazduhu, more oko 23°C, manje gužve i autentičniji ritam ostrva.
Zakintos spaja kontraste: mladost i drevnu mudrost, buku i tišinu, beli kamen i tirkiz. Bilo da dolazite zbog noćnog života, porodičnog odmora, fascinantnih vidikovaca, susreta sa kornjačama ili drevnim maslinama – ostrvo se ne zaboravlja. Ne zato što je savršeno, već zato što je istinski živo.
Pročitaj na blogu: Kulturizam – putnički blog
The post Zakintos: ostrvo kornjača, maslina i najlepših vidikovaca Mediterana appeared first on Ozon Media.