„Dok su moji drugari mogli da uče i da se igraju, ja sam morao i da se školujem i da radim — jer samo ako sam zaradiš, možeš da opstaneš“, kaže Zudija Hopić (42), preduzetnik iz Laćarka kod Sremske Mitrovice koji danas vodi posao reciklaže rashladnih uređaja. „Videli smo da svuda ima elektronskog otpada — u državnim ustanovama, školama, servisima. Uređaji se brzo kvare, ljudi ne znaju gde da ih odlože na pravi način. I dalje je to ogroman problem.“
Odrastao je sa majkom i trojicom braće; otac je rano preminuo. Majka je trgovala po Beogradu da bi izdržavala porodicu, a sinovi su joj pomagali još u osnovnoj školi. „Teško detinjstvo me naučilo kako da zaradim. Ideju za biznis razvio sam s prijateljem — prepoznali smo vrednost u onome što drugi odbacuju“, kaže Hopić.
Za ekološko rešenje reciklaže motora rashladnih uređaja (kompresora), Hopić je dobio priznanje Razvojnog biznis centra Kragujevac („Zeleni preduzetnik“, 2023). Njegov plan stavlja akcenat na edukaciju sakupljača o bezbednom postupanju kako bi se sprečila kontaminacija freonom i uljima iz kompresora. „Freon je opasan i za ljude i za prirodu. Kompresor se ne seče u dvorištu — to se radi u kontrolisanim uslovima“, naglašava on.
„Posla ima — kvarova je sve više — ali sakupljača je manje“, objašnjava Hopić. Kako sve ide preko računa, deo ljudi odustaje jer im prihodi kolidiraju sa socijalnom pomoći. Uz to, gorivo poskupljuje, a otkupne cene nisu ujednačene: „U Valjevu za veš-mašinu daju jednu cenu, u Sremskoj Mitrovici drugu, u Zrenjaninu treću. Nema standarda.“
Njegov predlog je pragmatičan:
„Cilj je da ne radimo ‘na crno’, već u legalnim tokovima — da se zna ko sakuplja, po kojoj ceni i gde završava otpad“, ističe.
Hopić kaže da reciklažni centri često dobiju nekompletne uređaje („samo kutiju“) jer je neko prethodno isekao kompresor i odneo ga kao sekundarnu sirovinu. „U centru postoji procedura: posebno se izvlači freon i ulje, posebno se seče — to ne sme u dvorištu“, objašnjava on. „Imamo mnogo porodica sa decom, a ljudi i dalje seku motor frižidera pored kuće. To zagađuje vazduh i ugrožava komšije. Zbog toga su nam važne radionice i obuke za sakupljače — da shvate zašto se rashladni uređaji ne rastavljaju ‘na ruke’.“
Dodaje i da bi nabavka industrijskih mašina (npr. kablar za skidanje izolacije sa kablova) značila iskorak: „Kada Pokrajina Vojvodina može da pomogne štamparijama, može i mini reciklažnim centrima. Jedna linija ne hrani jednog čoveka, nego 10 porodica — to je 150 ljudi. To je dobro za sve: i posao i zaštitu životne sredine.“
„Od početka radimo drugačije — ne vozimo se nasumice i ne ‘molimo’ za uređaj. Ljudi nas zovu preko interneta i telefona, mi zakažemo, dođemo na adresu, izmerimo, isplatimo po cenovniku i izdamo račun“, kaže Hopić. „Tako smo stekli poverenje u Sremskoj Mitrovici, Rumi i Šidu. Imamo dobru saradnju sa TV servisima i servisima bele tehnike, pa i stabilne mesečne količine.“
„Više bismo uradili da se udružimo poput zadruge — kada nas je više, ima i više elektronskog otpada i lakše je pregovarati o otkupnim cenama. Da, početna ulaganja za mini reciklažni centar jesu veća, ali isplate se za 3–5 godina. Rezultat? Manje zagađenja, manje frižidera u rekama i televizora po parkovima, a više legalnog posla i osiguranih radnih mesta“, zaključuje Hopić.
Zudija, zajedno sa porodicom i timom, često je mentor drugim početnicima iz romske zajednice. „Želimo da pomognemo — primerom, obukama i poslom. Ali i država i donatori treba da nas prepoznaju kao partnere za ekonomsko osnaživanje. Ovo je zajednički put“, poručuje on. Njegovo iskustvo potvrđuje da Romi nisu ‘primaoci pomoći’, nego aktivni preduzetnici koji zapošljavaju, obučavaju i dižu zajednicu — ako imaju pristup opremi, kreditima i programima koji zaista rade.
The post „Dok su se drugi igrali, ja sam radio“: Zudija Hopić iz Laćarka gradi legalnu reciklažu elektronskog otpada i traži red u sistemu appeared first on Ozon Media.