U prethodnih pet-šest godina škole u Srbiji su bile skoro non-stop u svojevrsnom vanrednom stanju, vaspitno-obrazovni rad poprilično je poremećen, strepeli su roditelji, nastavnici, pa i sami đaci, a sve ređe se mogla čuti ona čuvena krilatica "Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba".