Jednokratna novčana pomoć je oblik hitne podrške namenjen građanima i porodicama koje se nađu u vanrednim životnim okolnostima – kada im nastanu troškovi koje ne mogu sami da pokriju (lečenje, lekovi, kvarovi, školski pribor, dugovanja i slično).

Ovo pravo je uređeno Zakonom o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 24/2011, 117/2021 i 84/2023), a o svakom zahtevu odlučuje Centar za socijalni rad prema mestu prebivališta podnosioca.

Ko ima pravo

Pravo na jednokratnu socijalnu pomoć mogu ostvariti:

• lica i porodice sa niskim prihodima koji ne mogu da pokriju osnovne troškove života,
• samohrani roditelji, samci i starija lica bez izdržavanja,
• lica sa invaliditetom ili hroničnim bolestima koji imaju povećane troškove,
• korisnici redovne socijalne pomoći koji se nađu u hitnim i vanrednim okolnostima.

Svaki zahtev se razmatra pojedinačno – nije dovoljno samo ispuniti osnovne kriterijume, već je potrebno dokazati postojanje hitne potrebe.

Kako se podnosi zahtev

Zahtev se podnosi:

1. Lično u Centru za socijalni rad prema mestu prebivališta, ili
2. Elektronski, putem portala eUprava, ako je ta opcija omogućena u konkretnoj opštini.

Potrebna dokumentacija obično obuhvata:

• ličnu kartu i popunjen zahtev,
• dokaze o prihodima (rešenje o socijalnoj pomoći, potvrdu o nezaposlenosti, penziju, platu i sl.),
• račune ili potvrde koje dokazuju vanredne troškove (lekovi, lečenje, školski pribor, računi za komunalije).

Visina pomoći i rokovi

• O visini pomoći odlučuje Centar za socijalni rad, na osnovu procene stvarnog troška i finansijskog stanja podnosioca.
• Pomoć se finansira iz lokalnog budžeta, pa se iznosi razlikuju između opština.
• Zakon ne ograničava broj zahteva godišnje, ali se u praksi najčešće odobrava jednom godišnje zbog ograničenih sredstava.
• Rok za donošenje rešenja je 15 do 30 dana, ali isplata zavisi od obezbeđenja novca u budžetu.

Zakonska osnova

• Zakon o socijalnoj zaštiti – član 104: „Jednokratna novčana pomoć može se odobriti korisniku socijalne zaštite radi prevazilaženja trenutne materijalne ugroženosti izazvane vanrednim okolnostima.“
• Odluke skupština opština – propisuju konkretne kriterijume i visinu pomoći na lokalnom nivou.
• Uredba o visini socijalnih davanja – određuje osnovicu i referentne iznose koji se primenjuju u sistemu socijalne zaštite.

Česta pitanja građana

Da li se jednokratna pomoć može tražiti više puta godišnje?

Da, zakon to ne zabranjuje, ali većina opština zbog ograničenih sredstava odobrava samo jedan zahtev godišnje.

Koliko traje obrada zahteva?

Zakonski rok je 15–30 dana, ali u praksi se odluke često donose tek kada lokalna samouprava prebaci sredstva – što može potrajati i duže.

Koliki je iznos pomoći?

Ne postoji jedinstveni iznos za celu Srbiju. On zavisi od visine troška koji se pokriva i budžeta opštine – najčešće između 5.000 i 15.000 dinara.

Da li korisnici redovne socijalne pomoći automatski dobijaju i jednokratnu?

Ne. Svaki zahtev se razmatra odvojeno. Korisnik mesečne socijalne pomoći mora podneti novi zahtev ako se nađe u vanrednoj situaciji.

Mogu li starija lica bez prihoda da ostvare pomoć ako imaju odraslu decu?

Centar može odbijati zahtev ako postoje srodnici u obavezi izdržavanja (npr. odrasla deca sa prihodima). To je predviđeno članom 85. Zakona o socijalnoj zaštiti.

Kome se žaliti ako centar odbije zahtev?

Podnosi se žalba Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u roku od 15 dana od prijema rešenja.
Ako se okolnosti promene (npr. novi troškovi), moguće je podneti ponovni zahtev.

Jednokratna socijalna pomoć je zakonsko pravo, ali i obaveza opština da to pravo sprovedu.
Iznosi i rokovi razlikuju se od mesta do mesta, pa se građanima preporučuje da se obrate direktno Centru za socijalni rad radi tačnih informacija o lokalnim kriterijumima i potrebnoj dokumentaciji.

The post Jednokratna pomoć 2025 — Jedan (neprijatan) razlog odbijanja: odrasla deca appeared first on Ozon Media.