Postoji nešto gotovo ritualno u subotnjem branču — tom lenjom hibridu doručka i ručka koji ne zna da li želi da bude dekadentan ili samo produžetak petka. To nije obrok, to je raspoloženje. To je način da kažeš svetu: “Da, mogao sam da ustanem ranije, ali sam izabrao da ne moram.”