"Jezik nije čoveku dat samo zato da bi mogao tražiti papuče ili još malo čaja. Jezikom čovek, svaki ponaosob, pokazuje dušu, besmrtnu sa svoje jedinstvenosti sadržane u načinu, više no u predmetu govora." Ovako je govorio Slobodan Selenić — neprikosnoveni glas jednog vremena, pisac koji je iz književnosti načinio svedočanstvo o društvenim lomovima i moralnim krizama u svom delu "Očevi i oci". Nepravedno zaboravljen danas, on i dalje uzbunjuje savest svakog čitaoca spremnog da čuje ono što je istina uvek govorila.