U društvu opsednutom granicama i teritorijom, gde se nacionalistička fiksacija Kosovom i dalje uzdiže kao "najskuplja srpska reč", energetski suverenitet ostaje na margini, nevidljiv dok ne nestane goriva na pumpama. Tek kada redovi pred rezervoarima postanu svakodnevica, postaviće se pitanje: šta vredi granica na papiru ako ne kontrolišemo energiju koja greje domove i pokreće fabrike? Bez stabilnog snabdevanja, bez upravljanja ključnom infrastrukturom, bez zaštite domaćih kapaciteta - suverenitet se svodi na praznu formu, politički simbol bez funkcionalnog sadržaja.